Učitelj
792 УЧИТЕЉ
процсса, једнообразност и шаблоност суђења, често понављање редних и истих речи и реченица (а све то бива као извор, повод, да ученици смишљају за учитеља разне епитете и надимке), оску“ дица досетљивости, умешности и окретности; на овај или онај несташлук такав учитељ реагира делом или речју, које ученици још унапред знају; све то ствара услове, који су душу дали за решење дисциплине за време часа.
6) Једнострано расуђивање односа према животу и интересима ученика, јесте и сувише велика мана учитељева, која му поткопава аукторитет; ако он непријатељски гледа на њихове игре и склоности ка бурној окретности, третирајући то, као несташлук; ако
ништавну и безначајну непослушност (н.пр., шарање скамлија, јачи |
говор, невино ћеретање итд.) казни, као неко намерно смишљено зло, онда то раздражава децу, чини их непријатељима према учитељу, а то све неминовно води кварењу дисциплине на његовом часу.
7) И несамосталност учитељева је веома штетна за његов аукторитет; нпр., ако он често прибегава помоћи управитеља школе или разредног наставника место да сам расправи и удеси ствари, или ако он испољава колебљивост и неувереност у својим сопственим поступцима. |
8) Ако учитељ има несрећу да својим тромим покретима или нехотичним гримасама лица изазива смех у ученика, онда му не остаје ништа друго, до то, да одмах напусти учитељски позив како у своме личном, тако и у интересу самих ученика.
9) Заснивање добрих односа међу учитељем и ученицима необично се отежава општераширеним мишљењем, као да природно
међу њима мора да постоји хронички рат, као међу двама пНИн јатељским логорима.
Но сем личних учитељевих особина, које ометају школску дисциплину, постоје још и други узроци, који се налазе ван њега,
нпр. оно, што се назива „духом разреда“ и што зависи од ђака који дају том целом разреду; тим се објашњава она, на први пог-
лед, чудновата појава, да један исти учитељ у једном разреду одлично одржава дисциплину и користи се пуним аукторитетом,
док у другом ком разреду не може ништа да учини. СВЕТ.
ПИ Ре
ћ 3 !