Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 193

РУСИЈА

У спомен великог пријатеља руске просвете Димитрије Алексијевића Милутина, који је умро претлрошле године у Петрограду, градска учитељска комисија основала је педагошки музеј, који носи његово име. Музеј има 4 одељка, један за наставна средства и учила: други за методику школских предмета, трећи за педагошке библиотеке и четврти за школске системе и организације.

=

„Савез руских лекара у спомен Пирогова“ имао је свој састанак на коме је ставио задатак да проучи узроке дечјим самоубиствима који хватају маха све више и више у Русији. Тога ради комисија која је изабрата да ради на томе пустила је проглас у ширу јавност, у коме позива сав руски народ да јој подацима писмима, информацијама и другим корисним материјалом притекне у помоћ.

ШВЕДСКА

Године 1907., поводом интернационалног конгреса за'школску хигијену у Лондону, министарство просвете издало је зборник у коме се износи стање просвећености у Шведској с погледом на услове школске хигијене. Овај је рад допуњен 1909. године савременијим зборником, који је био израђен за изложбу у Аљаски.

Повадићемо најважније податке из ова два званична документа, искључиво оне што се односе на основну школу у намери, да што више припомогнемо решењу питања: како треба да се уреди основна школа, па да што боље одговори националним потребама и аспирацијама једне државе.

У току 19. века у Шведској је све више хватало корена сазнање о неопходном подизању народне просвете, тј.: о завођењу обавезне основне наставе. И тек после читавих десет година, борбе 1842. год. принцип обавезног школовања ушао је први пут у устав (закон) о народним школама.

Данашњи закон о основним школама донесен је 1897. године. Управу над основним школама у главном има општина, коју потпомажу духовенство и држава. Свака општина чини школски округ. Школски савет врши наредбодавну и извршну администрацију. Њега чине: парохијски свештеник, који је и председник ех оћсјо,

УЧИТЕЉ 51