Učitelj

800 УНЕ ИТ ВО

зависе од година службе. Ту се меша опажање и посматрање. Научно посматрање захтева опрезно, систематско схватање свих околности, које прате извесан појав. Само систематско посматрање даје научно искуство, на које се погрешно многи и многи позивају.

Педагошка посматрања односе се на средства за изражавање унутрашњег стања, на све душевне покрете. Она треба да почињу са испитивањем дечјих покрета, који служе као реакција на спољашњи свет, дакле који се појављују као изрази унутрашњег стања. Оваква су испитивања од врло велике важности за педагогику и дидактику, јер су она у стању, као што је О. 5: На! утврдио, 1. да потпомажу већу љубав ка детету и боље разумевању детињства; 2. испитивање деце може допринети тому, да учитељ више разуме дечји духовни живот, да лакше открије дарове и подобности њихове, које су од великог значаја за њихов будући рад ; 3. допушта овда онда осматрање ступњеви духовног развића, по којима има да се управља дидактика; 4. зближава више и ниже школе: раду педагошком лабораторијуму. Модерна педагогика захтева да је учитељ и дечји испитивач и експериментални педагог! Српски учитељ то још не може бити, пошто нема ни средстава за то, нити пак потребног упута. Учињен је покушај са оснивањем друштва за дечју психологију, па је после малог, краткога живота, пропао.

Ђаци се уче јавно и укупно, стога је потребно да се испита не само како се појединац односи према некој дидактичкој претпоставки, већ и колико од сто показују наклоности према њој. Да би се ово могло сазнати потребно је извршити поређење. Најпростија посматрања на овај начин прелазе у статистичко посматрање. Ово може да се изведе с појединцем у односе према другоме или са целим разредом одједном. Ова посматрања, вели Лај, имају преимућство у томе што се уштеди време и што што су за све ђаке подједнаке све околности за делање надражаја, постављање задатака и околности за реакцију: решавање задатака.

Статистички метод употребљава се кад је реч о унутрашњим факторима васпитања; наслеђе, знаци наслеђа, и спољашњи факторима: социјалне и натуралне животне заједнице васпитаника. У статистички метод ваља рачунати и писмено пропитивање (анкете). При овоме ваља знати две ствари: 1. питања треба да одговарају циљу, да су одређена, строго ограничена, ако је потребно. и примерима разјашњења; 2. личности, које треба да одговарају, треба да су у стању, да задовоље потребне захтеве.

Сваки појав у природи и у животу духовном ваља схватити као последицу, који са узроцима сачињава комплекс тако, да узроци налазе свој наставак у последици. Сада се мора експериментисати. Дидактички експерименат ваља сматрати као наставну праксу која се може поуздано контролисати према претпоставци и последици — успеху. Експерименат не може заменити поменуте врсте посматрања. Он служи само као средство да се она ослободе свих недостатака, дакле он је само помоћно средство за педагошко испитивање. Експерименат има да утврди: 1. однос између узрока и