Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 801

последице тим, што упрошћава услове под којима има да се јави психолошки појав; 2. има да пронађе однос зависности између надражаја и изазваних психичких стања; 3. помоћу експеримента може се одвојити оно, што је опште од индивидуалнога и да се осигура општност резултата; 4. омогућава да се више пута понови исход под истим околностима, што је врло важно за тачно посматрање; 5. даје могућности заједничком раду у области педагогике и дидактике; 6. експериментална испитивања треба да се простиру и на децу и на ђаке; 7. испитивања морају да се односе на цео разред као на јединку, али да би изближе упознао идивидуалитете и тонове, при утврђивању ресултата мора да се обазире од индивидуалне диференције ; 8. експериментална педагогика и дидактика сматра васпитаника као једну личност и као о таквој расуђује, процењује и обрађује, док теоријска психелогија сматра човека као објекат који описује и објашњава његове психичке појаве; 9. експериментална педагогика има свагда пред собом цео духовни живот као целину и утврђује конкретне резултате за индивидуу.

Дидактички експерименат мора да прође кроз ова три стадијума: а) стварање хипотеза као припрему за уређивање огледа; 6) извођење огледа; в) практично процењивање и верификација на пракси. За стварање хипотеза мора се проценити све оно, што етика, испитивање деце и психологија, што физиологија, психопатологија и хигијена, што историја методике, специјално дидактичка литература и остала наставна пракса. што посматрање пропитивање и статистика могу допринети за решавање проблема. Резултат, који се до сада показао обрадом овог материјала, сматра се до сада у дидактици као решење проблема, али експериментална дидактика то сматра само као хипотезе, као први стадијум испитивања, после чега треба да дође експерименат и верификација.

Да би се из појединости које се добијају експериментом добила општа правила, општи појмови, морају се исте анализирати, па онда изводити оно што је опште за све — извести уопштавање. То се постиже индукцијом и дедукцијом. Индукција може бити емпиристичка и научна, а дедукција: силогистичка и научна.

На крају овога одељка Лај износи заблуде с којима има да се бори експериментална педагогика као сва новина. Све те заблуде, које се износе противу експерименталне педагогике, Лај побија теоријским и практичним доказима С овим завршава он први део експерименталне дидактике.

Дим. Ђ. ДИМИТРИЈЕВИЋ (Наставиће се)

Б. КРАЋИ ПРИКАЗИ

Српска Краљевска Академија Наука: Србски Речник, књижевног и народног језика. Оглед, уредио Момчило Иванић, секретар Лексикографског Одсека. Београд 1913. год. Штампано у Држав-