Učitelj

834 УЧИТЕЉ

који се подвргне испиту, добија, на тај начин, извесно право на обезбеду. И тако, као карактерне особине сувременог испита јављају се: контрола васпитачког рада, гарантија извесних знања, јерархиско распоређивање кандидата, извесно право последњих на заузимање дужности. Што год је више држава прикупљала у своје руке дело народне наставе, то је све чешћа бивала мрежа испита. Као што су пређе, снагом традиције, мислили да путем испита добију тврдо уверење у умно образовање сагласно установљеном курсу великих школа, тако данас, од половине прошлога века, сматрају као могуће да с мирним уверењем одређују умну зрелост, која је неопходно потребна за примање вишег образовања помоћу испита зрелости. За сваку нову категорију чиновника установљавао се у току времена нов испит, који служи за проверу њихове спреме и умног образовања. Не само свака школа, но готово сваки разред. је обезбеђен извесним правима, па зато су нашли за нужно да установе све нове и нове испите — пријемне, накнадне, поновне, годишње. Али ови испити захтевају неминовно да се узимају у обзир и годишњи разредни успеси ученички, и рађају то, да сваки учитељ на крају године, семестра па чак месеца и недеље даје оцене из свога предмета: мач оцењивања стално виси над ученичким главама.

Време је да се запитамо: какав је утицај и какви су резултати од ових бескрајних испита, општих, појединачних и другостепених оцена

Најближа физиолошка последица, која прати све ове испите почињући од оцењивања писмених радова и других школских послова па свршавајући са претходним и годишњим испитима, — јесте страх, у свима њиховим степенима, сажимање срца, бојажљивост, брига, узнемиреност, страх и ужас. Сва ова стања незадовољства основана су на очекивању недовољне оцене. Страху су наклоњена сва деца, особито пред наступањем полне зрелости, девојчице у неколико више него дечаци, интелигентна деца тако исто као и слабоумна и идиоти. С физичке стране страх изазива: јак пулс, неправилност дисања и крвотока, грч чмара и бешике, крик или плач, бледило или црвенило, набирање коже, хладан зној, усправљање косе, некоординиране покрете и дрхтавицу, приметну при писању, цртању итд. тежњу за бежањем или одбијањем опасности. Нећемо се овде дотицати тежих последица страха, као што су узетост или укоченост мускулатуре тела, грчеви, губитак говора, повремени губитак осећајности, привремено слепило и глухоћа«