Učitelj

866 | УЧИТЕЉ

Њезина баба приђе ми да се поздрави, па рече: „Господине, само

њу имамо, мен' мило да учи школу, па смо је дали. Сва је задруга на раду. Рекоше ми за теб' па сам дошла да чујем моју Милинку“... Ретка баба, дивна слика! —

Бог и алхокол На Великој Ливади је јадна крчмица у којој механише стари,

гушави ђедо, сељак чупавих и раздрљених груди усред зиме. Свра-

тимо; он пијан. Учитељ га саветује како је то зло, да се окане. Он му каже: „Е, мој чоче, ти учитељ па незнаш да је ракија боља

но Бог“. — Како то говориш, море, вели учитељ» „Ето како: Коме Бог узме памет, више му не враћа. А коме узме ракија — опет му врати...“

Филантроп

У једном селу испод Космаја, поклони стари усамљени чича, земљиште за школу, али тако да он седи у другој малој кућици у истом дворишту, а да га општина храни догод је жив. Општина

се обавеже. Учини се пренос. Подигне се школа. Промени се пред-

седник. Чича умре од глади. Тако је у свету:

Ко мало даје, — Боље је ништа. Ко нешто да, Није — доста. Ко много да, Могб је више, Ко све даје, — Будала је.

Механске козерије

Седим за једним столом. У механи пуно сељака. Граја... Тек по што год разаберем. У судници свршен избор, па се највише

говори о томе. ...„Истицање бољег знања, то је политика“ — пишти ћата.

„Уместо што треба да погреше, потрефљују“ — вели један чувар:

листе, кад је видео да има више куглица у владиној кутији, па

опсова бираче. „Ти сведоче за полић ракије, на мобу“, — преба-

цује један сељак из суседне општине. „Како ћемо бити људи, кад штогод хоћемо — нема“... „Хе, господине, неће бити тако“, вели

Кузман, кад ме запита учитељ о новој књижици о Хекелу. „Како.

Шо најава