Učitelj

ХРОНИКА 905

човек не жали да умре. У свему томе што је и на томе пољу писао и говорио било је неке лепоте, која озарава човека. Свуда си видео велику душу препуну мисли и идеја и богату изразом да лепој мисли да још лепшу форму.

У безидејној акцији политичких странака и јаловој политичкој борби, он је се издвајао својом идејношћу. У новинарским чланцима испољавала је се сва лепота његове дикције и његов критички таленат да уочи, у друштвеном животу и политичкој борби, оно што је битно. Његове фразе нису биле ледене. У њима је билом лепоте и топлине; оне су задобијале својом убедљивошћу и духовитошћу; њих није пратила ни сенка сумње; њих је диктирано право убеђење, љубав ка истини и смелост да се она изкаже. И многи је читалац морао рећи: Ево човека каквог сам желео! А све ове особине потпомогнуте радљивошћу, каква је код обичних људи незапамћена, начиниле су га господарем у књижевности.

Скерлић није био од оних, који оклевају, који се колебају, који двоуме. У томе је и била силина његова, подобност да много уради. Имао је способност да брзо расуђује, и да се одлучује, да брзо процени шта ваља чинити, и енергије да оно што се одлучи одмах изведе до краја. У целом животу и раду његовом било је поезије, било је служења и тежње лепоти, истини и слободи. Он је тим продиро у душе и срца људска. И многа реченица његова звони пророчки, симболички ; са њом као да је тек отшкринута завеса на богаству и лепоти његове душе. Колико је само за морално снажење друштва, за политичко васпитање омладине, вредио само онај познати говор против банкократије.

Губитак Скерлића је ненакнадим. Остало је његово светло име. Његов плодни рад, којим ће се одушевљавати и загревати душе свих оних, којима су друге идеје за које је Скерлић радио и борио се. У општој жалости свих слојева нашега народа и целог Југословенства, на чијој је идеји толико радио, и српско учитељство припаљује скромну свећицу за душу свог великог незаборављеног пријатеља, са којим умиру и многе наде демократије у Србији.

Слава ти и хвала драги Скерлићу! Светао ти помен међу брађом! То ти кличу српски учитељи, које си ти волео и разумео и који те нигда заборавити неће. Изгубисмо те кад си најпотребнији био и нама и целом народу нашем.

М. СТАНКОВИЋ.

УЧИТЕЉ 58