Učitelj

__ Књижевни преглед · 75:

Граматика је досада у нашим средњим школама изучавана више апстрактно и механички. Полазило се је од правила, дефиниције и појмова, скоро вазда и свуда синтетички, па се прелазило на примере и анализу. А то је обрнут путС тога није ни било успеха. Та метода, која је данас застарела, полазила је супротно ономе што се данас захтева, од апстракција и генералисања, од онога што долази тек на четвртом ступњу психолошких процеса, па се завршава на ономе од чега је требало почињати, на језику, који је требало изучити и из кога је требало извући како шта у њему и због чега шта бива. Да потврдимо то једним примером. Из питања наставникових и одговора ученичких у школи развија се разговор из кога ученици имају да увиде да се људски говор или језик састојао из реченица. Подесним питањима наставник ће код ученика изазвати представе да су реченице мисли које се у говору исказују или се писмено или путем штампе саопштавају. Те реченице се непрестано виде у књизи, на штиву, на табли, у задацима, с њима се манипулише, оне су у функцији и у њиховој се свести ствара појам спонтано, природно. Њега не треба ни дефинисати. Он је створен ту у мозговима њиховим и дефиницију они сами могу да конструишу.

Одсуство педагошке спреме и методичког знања код наших средње-школских наставника чинило је те су њихови уџбеници врло често падали као тежак баласт на слаба плећа духовног развитка наших ученика и отуда је и рамала наша средњешколска настава до скора у нас а и сад у већини наставних предмета рамље.

Стога ми поздрављамо сваку појаву у нашој сиромашној педагошкој литератури, која се јавља у прилог унапређења методичке обраде кога било наставног предмета и бележимокао корак унапред.

М. Стан.

Б). СТРАНИХ. Руске педагошке књиге. Др. Г. Ланге. Душевнма движенја. ст. ХИ92. (п. 6. 1896.) — У овој психо-физиолошкој студији Ланге дискутује о: тузи, радости, страху, гњеву, где нарочито обраћа