Učitelj

76 Учитељ

пажњу на теорију емоције, њеним физиолошким појавама, утицају циркулације крви на нервну функцију; даље о: патолошким афистима, индивидуалним разликама у афектима и др.

Писац је познат не само, као практичар, већ и као научник. Лангеова теорија емоције базира се на вазмоторној хипотези, која ако није потпуно удобна, она је неизбежна за одређивање тога, шта је емоција. „За обичну психологију, вели француски преводилац ове студије О. ОПитаз — објашњење је врло просто: радост, туга и гњев су тајанствене силе, које се испољавају помоћу покрета, које саопштавају телу. Али се ми тиме не можемо задовољити, кад се бледина у тузи, објашњава тиме, да бледина изнуђава бледину; у суштини ово обраћање некој метафизичкој сили готово ништа не објашњава.“

Нужно је одбацити метафизичке предпоставке и њену идеологију и „ограничити се на изучавање факата.“ Суштина. теорије емоције, која се износи у овој студији, садржи се у овоме: „у свакој емоцији је основни факт мисао, представа, опажај или чак осећај; ова мождана стања се различито одбијају у вазмоноторним центрима, али је емоција увек само сазнање органских промена, које су изазване у организму раздражењем ових центара.“ |

У осталом, ако ова теорија и није потпуно тачна, то она за сада, има највећи степен вероватноће.

· Ланге емоцију своди „с једне стране на више мање локализовање опажаја, с друге — на појаве мускуларне системе и крвних судова.“

У овој студији истиче се, као ватрени противник Дарвина и Спенсера т. ј. њихових теорија емоције, које се базирају на историској тачки гледишта, док се Л. држи — веран француској традицији — механичке и физиолошке хипотезе. Он пред- _ ставља „неку врсту анти-енглеске реакције у мишљењу.“ Изневши своју теорију емоције и доказавши, да се инервација може појачавати и слабити вели: „погрешно је, сматрати за опште правило и без икаквог другог објашњења, да се емоција увек прати увећањем мускуларног рада.“ Студија, кад се узме општи утисак, писана је врло убедљиво, да привлачи "читаоца. Р.М.