Učitelj

12 Учитељ

чбез потписа и упознали смо, да су то твоја педагошка зрнца, јер си их умео само ти онако уметничко-васпитачки изнети пред народ.

Скроман у потребама и личним захтевима далеко си од"бацио од тадашњег друштва. А богат у речи и делима далеко си наткрилио савременике своје.

Школа је срећна, што те је имала. А народ српски мало је таких родољуба имао, какав беше ти, Бабо Нгтошевићу!

Од посла и бриге народне ниси имао времена ни последње дане и часове своје да проведеш међу својима, међу Новосафанима. Рад те одведе на испите Учитељске Школе у Горњи Жарловац и тамо те усред рада, тихо и неочекивано, снађе смрт 11. јуна 1887. године. А још си нам мчого требао.

Скинуо си нам, Бабб, с чела облаке, ниси нас дао у просијаке, те могосмо издржати, свежи дочекати данашњу слазу и величину српску. Војводина српска, у чијем си срцу почео свој педагошки рад као наставник и као школски саветник, руку тод руку с Београдом и осталим крајевима српским слави данас у теби и твом раду реформатора српске школе, народног књизкевника и великог родољуба свог! |

Твоја се угледна породица искупила, да с нама заједно прослави твоју стогодишњицу од рођења. Само тако ова про„слава чини праву целину. Само се тако може потврдити, да је великан, син велике и силне породице, што се зове Срп„ство. Благо оном, ко није само син и баба уске своје породице!

Твоје ће име, велики сине, остати уписано у читуљи вечногти, јер си уписан међу прве и најврсније синове народа „српског. ;

Слава великом сину Ог. Ђорђу Натошевићу!

Слава ти, Бабб, вечна ти слава!