Učitelj

24 Учитељ

књига је за чудо огроман. Па ипак, како је огромна разноликост погледа у свим пољима васпитања, у најфундаменталнијем питању сваког наставног предмета! Наставне процедуре (ток обучавања) често су пута у отвореној опозицији“.

У погледу на просуђивање ђака такође се налазимо пред великом сфинксом. Једно од најтежих питања у старој и новој педагогији јесте проблем просуђивања, оценивања, промовирања и поступања с децом, питање како треба определити степен = врсту интелекта у индивидуалних ђака с обзиром на друге ђаке у погледу на школску машинерију (циљ, организација, наставна основа и методе обучавањајг Догод критериј интелигенције остаје способност апсорбовања количине слабо одабраних и лоше прилагођиваног школског градива што се даје деци, све дотле ће бити неопходно да се ђаци промовирају, унапређују и оцењују у маси и према тоталним успесима Присније и здравије мерило је немогуће без шире основице и без психолошко-педагошке методе мерења интелигенције. Докле год се интелигенција буде мерила данашњим системом испитивања које се оснива на скоро чистом памћењу, све дотле ће се деца зло схваћати и лоше васпитавати. Докле год се буду деца подвргавала једном те истом педагошком поступању, испитивала према једним те истим педагошким критеријима и класификовала и органисала у маси, са гледишта просечног ђака, све дотле ће се зло просуђивати и зло управљати извесни идеациони типови (типови појимања и мишљења), извесни психофизички типови и извесни интелектуални типови.

Па и у погледу на хигијенске обзире не стоји се боље. Професор Аксел Кеј и школски лекар Шмид-Монард доказали су црно на бело да активност (или још боље речено неактив= ност) често пута ремете телесно развиће и чине штету здрављу, кочећи нарочито телесно растење и тежину тела. Према њиховим испитивањима, типичке школске болести, нервозност, главобоља, хлороза, и т. д, удвостручавају се за време прве школске године, а у доба од 16—17 година живота број школских болести достиже максимум од 60—70%,. Др. В. А. Лају једном свом спису (Илзег Schulunterricht ii Lichte der Higiene; Leipzig, 1904) npunucyje OBO Trpo83HO CTaĐe He CaMO CilOJPbAIIњој организацији и условима, већ и унутрашњем уређењу школе, Наставни циљеви, наставна основа, метода и дисциплина, све