Učitelj

48. | Учитељ

које се могу пренети" нови утисци и представе добивене учењем, доста (је "разнолик: цртање, скултура, музика, говор и писање, . и др У основној шиоли' мора) се наћи места за горе наведене. дидактичке! поставке, јувести их у живот, и применити у пракси | свегили многе "од побројаних облика акције и Ма (изражаја). XiTNH А

"Али, разуме се, матерњи језик, као. средство за представ- · љање, не може се:из њих издвојити. За умно развиће ученика он у; Том погледу има у: толико већи значај што он мора бити: предмет нарочите пажње у школи, Између свих средстава, ив>. међу свих облика и начина изражаја и представљања, ово је: највише и најобимније употребљиво, и има најтешњу везу са мишљењем; Отуда вежбање у излагању, мисла показаће моћан 5 утицај на ток умнога развића. „Самостално исписати један: лист, — вели Жан Боа. — корисније је у погледу образовања него прочитати књигу.“ Осим тога, да додамо заједно са 'Вилманом, и написати лист и научити читати туђу књигу. RE

"Најбољи педагози ХЈХ века често су истицали мишљење, да се свако знање које ученик добија мора и самостално из“ ложити, и то. пре свега у облику речи. Од њих често су се чули и захтеви да се у школама појача стваралачка страна: предавања, да се више места уступи умењу, равноликоме на“ чину умења, углавноме умењу излагања својих мисли.

Тако, Песталоци изјављује да школа, да би успела у стварном духовном развићу ученика, не мора свој задатак ограничити само на саопштавање знања, него она мора неговати и моћ умења ученикова.

„Механизам умења, — каже он, — иде под руку са механизмом знања, а основи онога првог, односно твога самообразовања имају, можда, шире значење него основи из којих: твоје знање потиче, јер да би знао ти у много случајева можеш ' остати у пасивном положају, и тога ради ти често пута треба. само да гледаш и да слушаш; али а то, да би и умео, мораш свакако и радити“. Ни „очигледност“, по Песталоцију, није пасивна потчињеност него саморадно примање, и онај који учи све што прими и усвоји мора изразити у слици, у речи. То репродуковање знања показује се као неизбежан део учења. У томе умењу излагати он је видео извесну врсту извођења, саграђивања, твораштва.