Učitelj

8 Учитељ

Мита Ђорђевић.

Рг. Ђорђе Натошевић

Августа ове године навршило се сто година од рођења великог просветног радника, педагога и реформатора наших школа, Др. Ђорђа Натошевића.

Тај дан прослављен је у Новом Саду с највећим пијететом уз суделовање Учитељског Удружења, учитељског друштва „Натошевић“, Матице Српске и великог броја интелигенције, поштоваоца покојникових и родбине Натошевићеве.

То беше једна лепа, достојанствена културна манифестација, један сабор умне аристократије, једно патриотско посело на коме се одало заслужно признање великом и неуморном раднику и родољубу, чије ће успомене у нашем народу вечито живети, а његов рад и дела давати подстрека и примера нашим просветним радницима како се служи народу и земљи.

На гробу овог великана Мита Ђорђевић управитељ Жен. Грађ. Школе у Н. Саду изнео је у кратким цртама језгровитим говором његов живот и рад.

Тај говор доносимо на овом месту.

Бабо!

Допусти, да те милим дечјим језиком зовемо. Сви смо ми твоји духовни синови и кћери твоје. Сви идемо путем и стазама, што си их ти утро. Сви се хранимо душевним хлебом, што си га обилато спремио васколиком народу српском и сви се напајамо на богатом извору пространога рада твог.

Рођен у питомом селу српском, у столици јуначкога ЗмајДеспота Вука, у Старом Сланкамену пре сто година, отишао си одрастао у велики свет на науке, да мрављом радљивошћу и пчелињом вредноћом збираш умна и животна зрнца у богату житницу своју, не за себе, већ за нас.

У великом граду Бечу свио је књижевно гнездо српско старина Вук. Око њега се сјатили тичићи наши, који су се учили тамо на великим школама. Из Вукова гнезда излетели су први наши орли и соколи, ждрали и славуји. Ту је први лирик наш — Бранко; ту први филолог Даничић; ту први но-