Učitelj

162 Учитељ

дајући им добре примере и угледе у томе погледу, дакле утиче и субјективно на њихово усавршавање. Својим солидним зна"њем он ће одржати аукшоршшсш код ученика; „вештим предавањем заинтересоваће их за наставне предмете; пријатним поступањем задобиће их за себе; а морално: карактерним животом служиће им као идеал. Такве треба да буду главне 0со"бине наставникове. Оне зависе нешто од природног дара а нешто од стечених способности за учитељску службу. С овом "службом скопчане су неке нарочите дужности, а тако исто везана су с њом и нека права“.

Даље говорио нам је о особинама с којима треба учитељ да располаже, о учитељевом раду и његовој нарави, о спреми, аукшорптшешу и карактеру, о манирима и шону у предавањима, о духу наставе и души школе и т.д, Дакле говорено нам је о свему ономе што се тиче његовсг рада у школи и његових особина за школу као васпитаницу, али није нам ништа говорено о његовом раду, позиву и особинама његовим за рад ван школе јер је учитељ један од најважнијих културних радника у народу, у маси његовој, прва и непосредна интелиген_ција његова, она „жива сила, што вели г. Миодраговић у његовој Радиши, која све оживљује. „Он све изводи, ствара и свему даје живота. Без њега је све мртво. Он је у народу и сунце његово. И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује. Додуше вели —- и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини. Али нико, нико толико. Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу,

· подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу. И докле год друга занимања само ово додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно. Само ако га узме у ширем смислу и и изводи с планом“.

Код народа у другим државама које су културније од нас, које су на вишим ступњу развића, где је народна про-

света продрла дубље у масу и који су на већем ступњу бла-_

тостања можда се не би ни тражио учитељев рад у већем

1 „Panuma“ стр. 392—898.

спава GR SOKO