Učitelj

No Nira

одвајање: религијске од моралне наставе. Оба члана гласе сагласно: „| епзејспетен! ргташе comprend! instruction mcrale et religieuse“. Y romanu 1882 буде религијска настава избачена из француских државних основних школа. Законска одредба гласи: „12 епзејопетеп! рптае comprend | instruction morale et civique“. Предмет ове моралне наставе чине практична питања из живота. Она се обрађују с гледишта морала, у намери да _ се учине својином ученика и на тај начин да се утиче на вољу њихову, на расположење и на њихове поступке. Грађанске се дужности везују с моралним упућивањем на тај начин да оне чине управо главну ствар. Један од најраспрострањенијих уџбеника у овом правцу јест 6. Сотрауге-а „Elements d' instruction morale et civique, redige conformečment au programinič oli ciel de 1882“ (107. издање у год. 1906). Књига садржи приче и катехезе с отвореном моралном тенденцијом. У свом теоријском моралном упуту надовезује Сотрауго на Канта 8 у одељку „la тогаје“ пружа нам имитацију оног Кантовог кетехетичког одломка и то и споља потпуно по примеру овог последњег.

Ми се овде не можемо упуштати у карактерисање покрета ва увођење моралне наставе у Немачкој и другим земљама, јер смо теоријску страну питања ставили себи за задатак. Од познатијих писаца, који би ту дошли у обзир, помињемо само · Heke: Fr. W. Forster („Jugendlehre“ m „Politische Ethik“), Kerschensteiner („Begriff der staatsbirgerlichen Erziehung“). Wyvneken (Schule und Jugendkultur“), Petzig („Die ersten moralunterwejsungen der Kinder“), Doring (Handbuch der menschlichnaturlichen Sittenlehre“) etc. Сви ови покушаји не разликују се битно од Кантовог покушаја, који смо већ окарактерисали. У 'последњој линији почивају они на индивидуалистичком схватању света, У наредним одељцима покушаћемо да укратко изложимо како треба посматрати ово питање с гледишта модернога схватања света, држећи се притом поглавито филогофског учења професора рг д. Е. Црра у Цириху. +

=" Свршиће се —