Učitelj

202 Учитељ

(стања), на пр. три осећања. Ораси се могу чулима опазити,

а осећања не могу се чулима опазати. У првом случају три би се могло чулима "опазити, ау другом не. Из овог би се могло извести или ово: број се може чулима опазити, или пак ово: он се не може чулима опазити. У првом случају број се ве би могао применити на унутарње ствари (стања), у другом пак случају не би се могао применити на спољашње ствари. Ови се закључци противе искуству. Дакле. мора да "почивају на погрешној претпоставци. Кратко речено бројеви нису особине ствари. Може се рећи самбо то, да се на пр. _бројих податак „три ораха“ везује за извесне чулне утиске- и друго вишта више. „Број три не видимо непосредно на стварима, већ видимо нешто, на што се може надовезати нека духовна радња

која се завршује расутком у коме долази број три“л

Број је управо резултат спонтаности човечијега духа. С обзиром на то много научари сматрају број као нешто сасвим субјективно. Притом, наравно губи се из вида да се бројем увек исказује нешто објективно. Зар учитељ не исказује нешто стварно, кад каже, да у своме разреду има 45 девојчица и 32 дечака 2 -

Пошто представе бројева спадају у представе односа, онда оне не могу постајати на онај начин како постају представе о оном што постоји (спољашње перцепције). „Представе ствари“ постају из чулних осећаја, а ови опет постају поводом чулних дражи. Представе односа, истина јављају се са њима, али не постају од њих. Према томе јасност код представа односа јесте са свим друкчија него што је јасност код „представа ствари“, није дакле оправдано захтевати, да и представе односа буду онако јасне, као што су јасне и као што могу бити јасне представе о ономе што постоји.

Ко размисли о овоме, тај неће пасти у а да се сложи са Книлингом, који вели: „Бројни је израз (бројни назив или цифра) прави или особити предмет рачунања. Све је рачунање у главном ствар уха и уста, дакле гола механичка окретност, а не рад моћи представљања или неке друге моћи разума“. Као да представе односа нису тако исто нешто стварно и важне као и представе ствари. |

1 (5. Егеде, Grundlagen der Aritbmetik. К. do.