Učitelj

'372 Учитељ

цуског педагога. Они апелују на њега само у колико му надопуњују његове опште психолошке појмове. Оваква факта су од виталног момента по експерименталног наставника, јер му дају основицу за модификацију методе у пгртикуларном штиву при руци да се приљубе нормалном душевном развићу партикуларних ђака. Педагошки експерименат у Француској је психолошки опит који се врши на школском детету; овај опит истражује изоловане функције; он се бави дисекцираним актив-

"ностима. Дидактички експерименат у Германа је педагошки екс-

перименаг који се извађа над школском децом. Он испитује

„актуелне природне функције: он настоји да их схвати као це-

лине, у њиховим природним односима, у њиховим природвим испољавањима, у процесу актуелног развића. И француски педагози и германски дидактичари подједнако се цене од Американаца који у оваквим контраверзијама право. осећају у духу оне — ко хоће боље широко му поље, јер свак се бије да добије.

Radiša M. Stefanović

Evolucionizam i pedagogika

Evolucionizam, kao i Svi ostali pojmovi i „doktrine ljudskog mišljenja, ima jednu istorijsku crtu prilično daleku. Još kada je EFraklit kazao: da je sve prolazno i da, ništa nije stalno, filosofija je odredila vrednost evolucionizma, koji se postepeno uvlačio u

sve nauke i sisteme pa na kraju krajeva i u pedagogiku. Tek 19.

vek, može se reći, bio je vek doktrine evolucije i nioi su pripomogli najveći umovi toga doba: Gete, autor Fausta; Lamark teo-

' retičar descendence ; Darvin, slavni pronalazač varijacije vrsta;

Hekel, filosof monizma; Herbert Spenser i drugi.

Herbartov sistem već je bio formiran u svojoj esenciji, kada ie evolucionizam bio u punom jeku i kada su ga naročito prihvatili francuski pedagozi. Jedan od njih Berthelot stavio je pedagogii zadatak: da ona pripremi evoluciju jer je progres evolucija a Alfred Espinas držao je y Bordou svoje pristupno predavanje iz pedagogije u kome ije naročito istakao: da učenike treba spremiti ne samo za sadašnje društvo već i za buduće a po određenim