Učitelj
384 Учитељ
Њен значај је у томе што нам она — географија — приказује земљу као радионицу човекову. Свет без односа ка човековој делатности губи пуноћу свога значења. Земља је — извор. човековог бића, извор хране човекове. Она је — његово склониште и боравиште, сирови материјал над којим се он труди; она је — неопходно поље, неопходни рудник, неизмерни извор топлоте светлости и електрике; земља је непрегледва позорнвица покривена океанима, рекама, планинама и равницама на којој су сва наша земљорадња, наше рударство, привреда њ трговина — само незнатни делићи и чиниоци. Физички увети; живота условљавали су занимања човечанства, која су опет, од своје стране, изазвала његов прогрес. Рад човечанства ргзвио је науку и уметности“.
Изучавање биљног и животињског царства подешавало се у мојој школи према годишњим добима. јесен је давала производе читаве вегетационе периоде и богату храну за посматрањенад појавама природе која дете опкољаваше. Пролеће нас обдариваше још богатијим опажајима над буђењем животних сила. дајући нам свакога дана све богатији и разноврснији материјал за разговоре и истраживања, при чем се рад почешће пренашао изван вароши. Зима нам даваше довољно времена за подробно упознавање са животом животиња и са њиховим инстинктима, а исто тако и са самим човеком, његовом храном, обиталиштем (станом) и оделом, са његовим друштвеним животом и занимањима: фабричнима, научним и уметничким, са његовом домаћом индустријом, са разним гранама радиности, са потрошњом и извозом производа те радиности и са физичким условима у којима се све то ради.
Излети (екскурзије) с пролећа и у јесен изван вароши, 2 зими по вароши веома потпомагаху то изучавање. _
Годину сам отпочела анкетом, где сам позвала децу да кажу шта би она желела да дознаду у школи. Анкете ми показаше да се најмлађи по годинама разред понајвише интересовао животом човековим и оним што њега окружује. Живот растиња не интересоваше скоро никога. Сва анкета беше прошарана питањима: „одакле што потиче и како се израђује“.
Појединости о мом раду са децом у овом правцу наћи ће читалац у мом спису: „Три године наставе јестаственице и земљописа“, који сам објавила 1911. у Москви, као 70-ту свеску Горбуновљеве „Библиотеке новог васпитавања и образовања“. 5; С руског превео Д-р Јован Максимовић
нинентиттоканетптасанавинестта