Učitelj

Физиологија

395

pojedine glasove prav,lno da izgovara, ali ne može lako pri izgovoru reči da pređe od jednog glasa na drugi te stoga uvek u govoru „zastaje“ ili „Zapinje“.

Mucavost nije u svima slučajevima jednaka. Neki na primer ne može lako da počne rečenicu, drugi zapne usred reči ili se mori sa izgovorom ponekih glasova u reči. Poneki se mucavac silno napreže pri govoru i onda na njemu vidimo grčevito razvučeno lice, neko trzanje i neke čudnovate pokrete. Mucavac n. pr. pri govoru trepće očima, podže obrve, nabira čelo (mršti se), mlatara rukama, kreće prstima pa čak i tapka nogama

Ne može se ni zamisliti da svi ti pokreti mogu biti izraz uvek stabilnog duševnog raspoloženia, A mucavac ipak izgleda onome ko ga posmatra sasvim veseo, čioi zdrav. Grčevita trzanja ili su patološke prirode i skrivaiu jedno duboko, trajno i nesvesno zlo, ili mucanje dolazi od zajedničkog grčevitog povlačenia muskula govornih organa, čiji su nervi na periferiji u izvesnom nadraženom stanju. Stoga pojedini metodičari koji se bave defsktima govornih organa prave razliku između spoljneg i unutarnjeg mucanja (n. pr. Scharr). No ipak jasna razlika između te dve vrste mucanja teško se može praktički utvrditi, i pre će biti da je drugo — vidljivo razlaganje prvog Kao što se iz prednjega vidi u nauci još nisu konačno razjašnjeni pravi uzroci mucavosti. Dok pojedini stručnjaci, kao Gutmann, Berlin, i Dr. Keller, Hoerschel i drugi, “glavni uzrok mucavosti pripisuju rđavom disanju, koje potiče is rđave navike ili zbog opšte bojažljivosti, zbunjenosti ili uplašenosti, (što verovatno i može biti slučai kod nekih lakših oblika mncavosti spoljne vrste). Neki opet psihijatri kao Dr. Pfister, Dr. L. Frank i drugi nalaze dubokog osnova za ove smetnje u govoru u veoma teškim i neprijatnim doživljajima, koji se zbog naglosti i brzih posledica, koje nastupaju od njih, kad dođu u svest ne srede i prerade dovoljno te se zbog toga oseća neka teškoća, neko pritiskivanje, muka i neraspoloženje, koje зе pretvara u tako zvani strah bez osnova. Taj neosnovani strah doista potiče od izvesnog bolesnog stanja —

prekida u funkcijama živčanog sistema i usled toga se