Učitelj

[1544 К4 тада 485

TE. Holms:s

|МЗОТ!КТ КВАРА

Vredno, inteligentno, dosetljivo, sposobno dete u školi rada preduzima ručne radove raznih vrsta tako brzo i takoreći spon žano, kao što ptice u proleće pristupaju pravljenju gnezda. Doista se mora priznati da se sistematsko poučavanje u gradinarstVu, :kuvanju i drvodelistvu nagrađuje naročito lepim rezultatima. Pored toga, uvođenje dece u gradina:'stvo, u spremanje jela i drvodeljski posao ie od vitalnog značaja po život u školi. No dečiji ručni radovi se ne ograničavaju samo na ove poslove. Makakvo oruđe, sprave ili druge stvari bilo potrebne za ilustrovanje ili i inače pomaganje opšteg rada u školi, deca će izrađivati — naravno u ko Jiko to tehnička veština i materijalni izvori budu dozvoljavali. Oni Се na pr. podizati ogradu, klupe, sanduke i hladniake za svoje bašte, i udešavati bine kao i praviti odela za svoje pozo:išne predstave. Oni če ilustrovati svoje igre kao i naučene lekcije prostim modelisanjem i izrezivanjem kartona. Starije devojčice će praviti dJutke i oblačiti ih, brinući se same za materijal, način pravljenja «odela i oblačenja.

No i ako ta deca tako iskorišćuju svoje ruke i ma koliko 'pametno ona to radila, ipak ne zavisi i jedino od toga razvijanja njihovog instinkta rada. Jedno od karakterističnih crta škole ogleda ·se: u veličini skale kojom su konstruktivne moći dečije pobuđivane, u neprekidnom obnavljanju rada, kao i raznovrsnosti posla koji se od njih traži. Od takvog se deteta očekuje da radi samo i za sebe, i to ne samo ono što mu se za posao odredi, nego i "да samo sebi izmisli kakvo novo zanimanje, kao i da sm sli način ma koji će uraditi posao, rasporedom predviđen za tai dan.

Sve više i više Egerija (boginia koja daje dobre savete) traži inicijative i razmišljanja od deteta. Sve je uočljiviji njen cilj da lagano, ali stalno transformiše školu u opšte, samostalno društvo. Које Се se pod njenim okriljem, uputiti u život i obezbedili sop'Stveni opstanak. Znači, kao što ćemo docnije videti, da je dete Takve škole upućeno da smišlja i iznalazi; a to će opet reći, da se njegov konstruktivni instinkt — s njegovim instiktom radozna-– losti kao njegovim drugim ia — stalno vežba u naiširem mogućem smislu, i razvija pod uplivom rada. Rezultt ovoga ie da se uza-