Učitelj

Педагошки преглед 501

би сав рад учитеља и ученика био непрекидан празник т. |. посао, који би џривлачио свакога, посао пун лепоте и поезије. Бар за сад нема таквих школа. — Али, зар се не може замислити остварење овога 2 Зар под извесним условима нису остварене многе лепе фантазије 2 Сувопарна књишка мудрост и практичан ум никада сами по себи нису стварали људе, који су извршивали крупне промене у којој било области живота, већи. јако осећање, богата радна фантазија и способност одушевљавања. „Знаш ли, сине мој, говорио је умирући Сен Симон свом. драгом ученику, да се заиста ништа велико не може створити без одушевљења.“ |

Ми о аутору ове књиге хоћемо да мислимо, да је ону ствари учитељ и да се то, о чему он прича, стварно негде и десило и да његова књига није продукт уметничког смишљања, већ прича о реалним догађајима. Наравно, потребно је да се заборави садашњица и стварност и да се мало машта о бољој будућности. Мај

Дакле, претпоставимо да је поменуту књигу написао учитељ неке народне школе која стварно постоји, да је сн у њој причао о својим предавањима, која су извођена у самој стварности, у школи и да су у њој наштампане саставе стварно написали његови ученици.

Ми гледамо пред собом учитеља, који одушевљено воли свој посао. Изгледа нам, да је за њега лично сваки час у школи празник. Из штампаних ученичких „састава“ бије неко светло празничко расположење. При читању ове књиге, која нас одушевљава, хоћемо да верујемо, да је већ ту почетак остварења идеала, не само фантазија, већ лепа стварност. Ми хоћемо да верујемо у могућност остварења идеја и на ширим основама.

Замишља се школа, у којој се деца уче искључиво ономе, што их интересује, што воле. Уче их учитељи, који такође воле свој посао, који воле и разумеју децу и који живе с њима једним заједничким животом. Деца се тако и привлаче у школу. Она у њој живе правим животом, а сваки им час даје нешто " ново и добро. У њиховој се души негује љубав, разумевање свега, спокојство и топло осећање заједнице са свим околним светом. Учитељи тако исто иду напред и живе потпуним жЖИвотом, а сваки час им даје по нешто ново и добро. Боље силе ума и душе стално се у њима крепе и јачају, благодарећи