Učitelj

Толстој као педагог 537

одобравамо. Толстој је, нема збора, у праву кад мисли да строга школска дисциплина, такт слободе и иницијативе, непрестани захтев за мирноћу и послушност, и не дозвољавање ђацима. да критикују лекције што их уживају има извесно дејство које · руши и убија.

Недавно сам читао један чланак на енглеском како је у. у 1845 год. 65 ћушака на дан било уобичајено и у америчкој“ Атини — Бостону. Тако је било и у Толстојевом добу. Учење историјских датума и имена беше исто тако важно као и пацке · што их деца добијаху по рукама и на леђима. Тако је некад. било, али данас је то изузетак. Школе су боље и на вишем. степену и то све у главноме ради веће слободе. Толстојев сано слободи, једнакости и братству може се остварити једнога. дана. Ослобођавање детета у телу и у духу јесте главно дело школе.

M.

Толстој беше врло поман у упоређивању своје школе сасеоском школом. Те контрасте могли би свести на ове тачке:.

1. Обичан учитељ увек одабира ону методу које је најпогоднија за њега, а Толстојев учитељ увек одабира ону методу која је најлакша по ђаке.

2. Обичан учитељ мисли: чим је лакше по учитеља тим: је теже по Ђака, а Толстојев учитељ опет тврди; чим је лакше“ по ђака, тим је теже по наставника.

3. Обичан учитељ вели: некоје су методе добре за учитеља а лоше по ђака, а Толстојев учитељ опет вели: некоје“ су методе тешке по наставника а лаке по ђака.

4. Обична сеоска школа не увиђа разлике и природне вадарености међу ђацима а Толстојева је школа то увиђала,

Што се тиче школских испита Толстој их сматра сујеверјем средњих векова. Он мисли да школски испити припадају добу школовања када је бубање (механичко учење) било све. и свја. Рецитовање значило је сазнање и мишљење, и ово. древно сујеверје ни данас није ретка ствар. Многи данашњи. ђаци скоро никада не мисле већ „настоје да мисле“, што нас потсећа на речи говора који су се некада напамет тубили.

Толстој не одобрава никакво законско испитивање које“ се свађа на просто меморирање и непаметно тубљење. Испити: се обично свршавају у себи самоме и ђак не учи филозофију;