Učitelj

646 Учитељ

П. Земљопис. Други ђак: Драги родитељи,

Наша лепа отаџбина је велика, али наша држава до 1912. године била је врло мала. Дотле, већи део нашег народа, служио је туђину. Ево видите, на карти докле је било у нашим рукама (показује на мапи); а погледајте, докле се сада протеже (опет показује на карти). У овој, данас великој нашој заједничкој кући имамо доста плодних равница ; руднога блага; имамо таква природна богаства; пловних река; великих планина; што ни један народ на свету нема. Од уједињења, од 1918. године имамо своје море, које је и пре било наше, али је туђин њиме господарио; туђин је помоћу њега узимао приходе, а Србин је могао да из прикрајка гледа и да сиротује. Данас, кад имамо своје море, ми не морамо бринути се како да извеземо своје воће, своју дебелу стоку, своје жито и свој мал, који нам је сувишан. Благодарни вама и оним мученицима, који оставише своје кости на бојним пољима за стварање ове велике, народне државе, наше је, да се трудимо, да што више производимо; да саграђујемо добре путеве и да сувишак извозимо до мора, а преко мора у бели свег. Тако ћемо још ми, деца ваша, доћи до благостања.

Да ово постигнемо, ми се прво морамо више волети; боље познати своју отаџбину; будити из овог дремежа и нас саме и поља наша и дубраве наше... Покретач за све ово јесте ова света кућа, наша лепа народна школа, коју, ако нас, децу своју волите, молим вас лепо свуда помажите на сваком кораку.

Ш. Рачун.

Трећи ђак:

Господин нам је причао, да наше село има 500 хектара зиратне земље, на којем се усејава пшеница. Просечно од хектара добијамо 1500 кгр. пшенице што износи 750.000 krp. Учећи пољску привреду господин нам је причао, да има некакав народ, који нема овако лепу земљу као што је наша, али много више има користи од своје земље..Тако нпр. он нам каже, да у тој земљи добивају од хектара више од 4000 кила.

Хајд баш да видимо колико они добију од 500 хектара (рачуна). — Они дакле добију са 500 хектара 2,000.000 кгр.. пшенице. Да видимо колико то више добију од нас.