Učitelj

Књижевни преглед 669

тезу изабрао ужу и одређенију тезу као што су дисертације многих наших педагога, као на пр. Др. Војислав Бакић Коп5зеaus Радасошк wissenschaftlich beleuchtet, Берде 1874), Др.. 'Đypo Typuh (Der Entschluss im МШепзргосез, Јепа, 1894), Др. BaheHrnje Pakuh (Die Erziechung durch Spiel und Kunst, Leipzig, 1917), Др. IlaBae dyGpoBah (Die Entwiklung der Moraltugen= деп, Гејрда, 1911), Др. Душан Рајичић (Вегискајсћ пе der Individualitat in der Massenerziehung, Jena, 1899), /{p. Живко Д. ИваHoBHh (Uber die konsfruktiv-figurative Leistungsfdhigkeit, Berm, 1914), Др. Фрањо х. Мандић (Beitrag: zur Kenntniss der geistigen Entwiklung дез Зећшкпдев, Цирих, 1913 и т. д.) он би зацело написао још бољу докторску радњу. За обраду овако тешког проблема као што је предмет тезе Др. Младеновића треба куд и камо више и времена и учења него што се то може захтевати од једног универзитетског ђака. Највећи педагошки умови бавили су се овим питањем, па ни они нису могли да успешно реше — Раз Ето Радарогтвсће — Шта је васпитање 2 Зашто треба васпитати човека То признаје и сам наш Др. Воја бавиће се искључиво немачким типичким покушајама у овоме правцу, а шта би тек он казао кад би се зауставио и на модерним американским (Уилјем Џемс, Џон Дуо, Ђ. Стенли Хол, Торндајк, Џед, Марк Џемс Болдвин, Синклер, Елмер Елсворт Браун, Х. Хорн, Ф. Болтон, Пол Клапер, Хендерсон, Радигер, Меквенал, Џонс, Таркер, Дегармо, Мекмури, Багли, Колвин, Мур, Бутнер, Оши, Кинг, Лестер Уорд, ит. д. британским: (Уинч, Уелтон, Леич, Адамс, Грин, Роек, Валентин, Бурт, Балард, Х. Спенсер, Садлер, Грин ит. д), француским (Шабо, Селерие, Огист Конте, Летурно, Компејре, Клапаред, Бирвлие, Ришар, Дига, и т. д.)! Али нашег Др. Воју не треба за ово кудити, јер ако његов главни професор не мари за нове и најновије стране педагошке покрете (а ово се могло опростити и гордим Немцима пре педесет година) зашто онда приговарати и његовим ученицима.

И ако наш Др. Воја има доста добру општу сврху у својој тези ипак би дсбро било да се заустави барем на оним позитивичким покретима који су настојали да педагогију осветле У духу његове друге и врло привлачне цељи: да се оснује васпитање за самостално увађање у животну заједницу. У Немачкој се нарочито истичу два три педагога у овоме погледу

Учитељ 5