Učitelj

670 Учитељ

= Др. В. А. Лај, Рутман и Кречмер. Не могу да појмиж зашто се није обазрео на оваке нове немачке ауторе, јер су и они идеју социјалне еволуције врло лепо спровелф или спровађају у области педагогије, и јер је њихов рад ванредан устук оним немачким педагозима (Дилтај, чији је рад изашао њу педагошкој библиотеци од Др. Милана Шевића; Рудолф Леман) који су тихо или гласно негирали да је педагогија наука,

И ако је критериј и радна хипотеза Др: М, скоро исто. педагошко позитивистичко становиште његовог одличног учитеља Др. Лиаса, ипак се мора признати да се овај позитивизам Др. Липса много разликује од немачког педагошког позитивазма, н. пр. у Америци (Хол, Балдвин, Дуи, Ворд, Џед), у Француској (Огист Конт и Летурно), у Италијњ (Саверио Доминичис), у Британаца (Х. Спенсер, Хобхаус), у Руса (Љавров).. Постоје многи узроци зашто се Немци никада нису загреја-. вали позитивистичком обрадом педагогије, филозофије, социјологије, етике и других т. зв. Сегзгепимззепасћајвеп. У педагогији се Немци највише занимали методама предавања различитих школских предмета у основним и средњим училиштима (због тога и онака велика хајка на Хербартове формалне степене, које такође сада убрајају у немачки Методепгенегећ) а врло су се слабо или никако научно обазирали на еволуцију деце и Ђака чија је природа увек била и биће права педагошка сфинкса, јер у процесу свог адолесцентног (младићског) и преадолесцентног доба дете показује барем три главе: прво способности које су већ образоване па и механизоване, аутоматизоване и петрификоване; друго, способности на пола развијене, и треће, способности (физичке, психофизичке или претежно психичке) које су латентне, дормнантне или успаване (чекају своје доба и прилике да се развију). И да би још већа компликација настала у критеријумима и радним хипотезама Др. М. не диференцира природно васпитање од просвете (школског васпитања, социјално-политичког васпитања, расног васпитања, самоваспитања) и ако он, признати се мора стоји на привлачном општем критерију васпитања које тежи да одстрани једностраносги у две или три типичке педагошке школе у модерних Немаца. У овоме погледу Др. М. бори се као нрави педагошки Лаокон. Само је штета што су средства за подизање жељене мете врло „ограничена. Она су у главноме вербалне природе, изузев из-