Učitelj

Društvo i vaspitanje u istoriji čovečanstva 685.

i društvo nisu bili još tako dovoljno razvijeni, da bi to mogli i hteli.da privedu u delo. Buržoazija je morala najpre da izvrši u Engleskoj svoju slavnu revoluciju, da objavi u Americi čovečia prava i da uništi u \Francuskoj Staleške razlike, pre no što je mogla da ostvari opšte narodno obra:ovanje.

у.

Francuska revolucija je potpomogla ostvarivanje velikih vaspitnih planova. Što je ona ostvarila, ili bolje, mogla da ostvari samo neznatan deo tih planova, uzrok tome je bio na drugoj. strani. Revolucija je bila napadnuta i spolja i unutra i morala se s oružjem da štiti neprestanim ratovima protiv kontrarevolucionarne i feuda'ne Evrope. Ali je i pored toga revolucija uspela da. stvori slavne naučne i umetničke institute Francuske i da sprovede obaveznost i besptatnost osnovnožkolske nastave. Čim je revolucija pod teškim zagrljajima Napoleona izdahnula i Napoleon se dočepao diktatorske vlasti, svedena je i besplatnost nastave na petinu naroda. Napoleon je iskoristio takvu osakaćenu narodnu školu za utvrđivanje svoje vladavine. Tako je uveo u školu jedan katihizis, koji je bio odobren od pape. U katihizu se između ostaloga nalazi i ovaj stav: „Bog je našega cara postavio našim gospodarem i učinio ga slugom <уоге vlasti na zemlji. Poštujemo li i služimo li cara, onda poštujemo i stužimo samoga gospoda: Bcga“. Restauracija je uvela celokupno niže i više obrazovanje, a „građansko kraljevstvo“ davalo je narodnoj školi c kveni karakter i crkvenu uredbu. No čim je došla druga republika, uvela je odmah ponova besplatnu i obaveznu nastavu u narodnoj školi. Na žalost, veliki plan organizatora Karno-a u drugoj republici bio je ometen. reakcionarnim parlamentom bogataša. Ško'a je opet postala poprištem crkve. Drugo carstvo dovelo je sve škole u zavisnost od cara i njegovih kreatura. Car je sam postavljao sve profesore viših škola, a n:egove kreature sve učitelje nižih škola. Ko ne bi bio strogo lojalan carsxom veličanstvu, odmah bi izleteo iz službe. Ali dođe rat i Sedan, a sa njime i treća republika na demokratskoj osnovici. S njome počinje značajna i jedinstvena u istoriji vaspitanja školska reforma. Škola je učinjena besplatnom, obaveznom i svet.kom. Nastava rada zavedena, a nastava katehizisa i istorije svetaca zamenjena nastavom morala i građanskih pouka. S demokratijom je dakle došla bolja, demokratskija škola.