Učitelj

Научна педагогика 63

Неодређености и несистематичности у мишљењу и васпитном раду имало је и после, али људи с таквим- одликама нису могли имати трајнијег утицаја, и зато су они поштеђени пре кора, и доиста њих треба оставити на миру. И ја мислим кад се напада наша „стара“, или само „старија педагогика“ онда се и не мисли на ове иначе врло добре људе, баш као што се не мисли на Шапчанина или Милићевића или Стеву Поповића, о коме се, у осталом, само лепе речи могу да чују од његових ученика.

Враћам се на Др. Војислава Бакића. У своје време он се појављује, и ако млад, као врло отмен и трезвен педагог, теоријски врло спреман а и практичар у најбољем смислу те речи. Он говори и пише, он ради у учитељској школи како само уме и боље може. Тако он васпитава читаве генерације врло спремних и веома одушевљених учитеља.

Бакићеви ученици су најбољи учитељи били. Његове списе цене и противници. Ст. Д. Поповић оцењује и препоручује његову „Науку о васпитању“, и ако се не слаже с правцем који Бакић заступа.

Бакић је Хербартовац, Стојев ученик.

После извесног времена Бакић напушта учитељску школу и одлази у Велику Школу. Ту он наставља свој корисни разл и спрема гимназијске наставнике, пошто је извојевао да се оснује редовна катедра за педагогику. Али Бакић ради задуго још и у Главном Просветном Савету. Он лепо и смишљево саставља законске пројекте, разна школска правила и т. д., што су некад чинили и који су за то мање посвећени.

Бакић упућује и понеке своје ученике, да се посвете пе. дагогици као науци, да би га доцније и заменили. Па ипак нађе се један човек да устане против Бакићева правца у раду, али -бев успеха, те зато нећу ни да му спомињем име, јер му то није донелојни славе ни части. У једној прилици доцније устао је он и против Бакићевих ученика, које сам онда морао ја да „узмем У заштиту.

4. Требало би сад да кажем каква је та Бакићева педаготика, какав је правац који је он заступао и против кога се

: Види чланак: „У одбрану наше школе“ у Извештају Жен. Учит АП коле“ за 1913.—14. г. стр. 26.—88.