Učitelj

116 Учитељ

druga testa — prije nego li se završe ekstravagantni izveštaji Oduhovnom stanju individualnih đaka“.

Slobodno se, dakle, može izvesti zaključak da uobičajenu metodu za odabiranje darovitih đaka en masse (kolektivno, u grupama), treba zamijeniti egzaktnijom individualnom formom odabirania.

— Svršiće se. —

Анд. Гавриловић

О Гундулићевој Етици

— Из већег рада —

Размишљати о васпитним и уопште етичким идејама првака песника наше књижевности у класичном Дубровнику значи у мислима прелазити листове и стране на којима су исписане: мене које су бивале у књижевности до времена иу доба ЂиваГундулића. Јер — Гундулић не бејаше ни васпитач по службеном позиву свом, ни писац педагошких дела. Он је представник епохе, и из његових идеја ваља пробрати оно што је чи нило етику за поколење коме је припадао. Ако се нађе да у тим идејама има грајне истине, да у њима има вечита живота. — онда је и то доказ за величину духа његова. још једну претходну напомену ваља учинити. У класичних су Јелина највиша, васпитна дела били узорити поетски списи, на првом месту „Илијада“ која је чинила свет за себе. То је, донекле, одлика свих поетских дебла која су преживела векове и која су, по томе, и данас жива. Ламартин, „највиши представник расе француске“; говораше како је дошао до уверења да се епохална, дела епске поезије стварају или у јужном или у северном климату: Хомер и Тасо с једне, Осијан и Милтон с друге стране доказују то, припадајући једној или другој крајности поднебља. Умерени појас даје лепе али не и ђенијалне продукте. Против: таког се сматрања може говорити; оно се може и обарати али ако у њему ипак има и доста истине, онда је и по њему. Гундулићев рад један од оних који су сазрели у таквој климатској крајности. Јер, с тог гледишта, ни Тасо није живео у повољнијим околностима.