Učitelj

186 i Учитељ

ит. д). У њега се находи и оно педагозима омиљено поређење васпитнога рада с вртаровим. „Вртар се стара опрезније о једној младој него о једној израслој биљци, као што се уопште моргмо више старати о почецима ствари. Ми исмевамо васпитаче, небрижљиви смо у њихову избору, па ипак се од давнина жалимо, да се државе, истина, доста старају о законима, али да су према васпитању нехатне.

Волфганг Рашке (1571.—1635. обећава нову дидактику и у њој види срество мле im ganzen Reich ein eintrachtige Sprach, ein einiršchtige Regierung und endlich auch ein eintrachtige Religion bequemlich einzufihren und friedlich zu erhalten sei (како се у читавој држави да увести и мирно одржати један заједнички језик, една заједничка влада и најзад једна заједничка религија). Он је, као први дидактичар (претходника је дабогме имао и он, у Браћи заједничкога живота, у Epaawy), и сувише истицао значење метода, и то свога метода, — али је с тим истакао (а бесумње и преценио) и значење, и моћ васпитања уопште. Ратих је хтео да поправи род људски васпитањем, у ствари је постигао, да да само бољи метод за учење језика. Ипак су последице његова рада биле врло велике. У толикој је мери изазвао заинтересованост за васпитање, да је, његовим утицајем, од његових последника изведена први пут и обавезна настава (у херцеговини Вајмару 1619.). — Филозоф, на чијем је мртвачком ковчегу урезана његова девиза: Кад год изгубимо један час, упропашћен је један део живота, чувени полихистор Лајбниц (1646.—1716.) рекао је, да васпитање све савлађује. Познат је и Лајбницов израз: Si Pon rčformait Редисаћоп, Роп гегогта је сепге ћитап (Када би се реформовало васпитање, реформовао би се род људски), а често се наводе као његове речи: „Дајте нам васпитање, и ми ћемо за мање од једнога века променити характер Европе.“ — Велики васпитач словенски Коменски (1592.—1670.) тврди у својој Великој дидакшици, да свака ствар сама собом тражи да ради онако, како је природа оспособила да ради, и да она радим "при најмањој помоћи; а како се клице науке, моралности и побожности находе у свим људима (осим у наказа), то из тога следи нужно, да је за њих потребан само благ подстицај и можебити разумно вођење. „Али се не да из свакога пања светац истесати: Моп еп quovis ligno fit Mercurius Bena се. Ја