Učitelj

Шта може васпитање 185

"првога отпора прихватила хуманизам. И реформатори су, као

и прво доба хришћанства, били нагнани, које нуждом (Лутер) које опет својим склоњеностима (Меланхтон), да иду путом „који је већ њихова противничка вера изабрала за своју децу“ (Браунинг). За Лутера (1483.—1546.) је васпитање право богоугодно дело, боље него поклоништво светим местима, грађење цркава и слично; ако хоћемо хришћанство опет да подигнемо, морамо огпочети од деце, главни је позив одраслих неговати,

· учити и васпитати децу; спас и напредак једнога града је у

складним (финим), ученим, разумним, честитим и добро васпитаним грађанима; као што се старамо за бедеме и путове, тако треба да се старамо и за веште учитеље; и као што власти приморавају поданике на ратну службу, с истим би правом Требало да их приморавају, да децу шаљу у школу.

Све је то припремило ону највећу веру у моћ васпитања, која се јавила у доба просвећености. 17. је век класични век педагогије или управо дидактике (Ратке, Коменски, Франке, Лок), и тај је век прокломовао свемоћ васпитања.

У томе се веку јавља (1623.) Кампанелина Сунчева држава «Стмназ 5015), која се по вредности, што се у њој одаје васпитању, може мерити с Платоновом Политејом. У њој је владалац сунце (501), министар просвете је један од најглавнијих министара (5п — Зарлепна, т. ј. мудрост), друга су два Роп (ротезђа5, моћ) и Мог (атог, љубав). И доминиканац Кампанела (1568.—1639.) је евгеничар, бракови се морају склапати према физиолошким обзирима. Сјуназ 5015 је утопија, као што јеим кело његова претходника Томе Мура (1480.—1535.) Пе оритв reipublicae statu дедие тзша (Лора, које је и дало име читавој врсти ових социјалних или управо државних романа, где стварност не ставља никакве сметње фантазији у цртању срећнога и благодатнога живота народног у замишљеној држави ((Лорга значи управо Нигдинци, т. |. земља, које нигде нема). У тај ред иде и (недовршена) Моуа АНапиз чувенога енглеског канцелара Бакона Веруламског (1561.—1626.), који нас уводи у нову филозофију, и чија је она позната реч „знање је моћ“. У својим осталим делима он је огласник новога времена, а у „Новој Атлантиди“ (Атлантида је замишљено острво старих народа у Атланском океану) пророк будућих открића, од којих је велики део већ остварен (телескопи, телефони, аероплани