Učitelj

Шта може васпитање 197

„Та роуегја“, (сиромаштво) — и одрекао се свега и отишао у прошњу. То је тај исти светац, који је онолико силно осећао своје јединство с природом, који се и са животињама и биљкама разговарао, чак и птицама држао придике, и који је био атиљени светац нехришћанина Гетеа. Али, вели Шопенхауер, каца се врше тако велике промене, тада се мења читаво биће човеково, а не само његово хоћење, које се никада не може битно променити. i |

Шопенхауер је имао силне и моћне савезнике, Први је било искуство умних људи и читавих народа, сабрано у многим изрекама и пословицама, па и у многим значајним и лепим пословицама нашега народа; други је била биологија с научним истраживањима многих природњака, антрополога и криминалиста; трећи је била — литература, која се, нарочито после Шопенхауера, радо бавила проблемом наслеђа и одређености характера, четврти је био природна реакција на многе претеране педагошке захтеве и на увештачени став многих васпитача, и с тим у вези тежња многих јачих људи, да се одупру сзаком, па и педагошком, насиљу, и буду оно, што су (овамо идеи „пезадовољство школом“, у чему је Осшвалд,' природњак и филозсф, видео битну особину великих људи). Тако је постао. нашивизам, теорија, која тврди, да је у клици човековој дато већ све, што ће се из њега развити, да човек дакле „не може од себе умаћа“, и да је за васпитање, или за утицање на ч0века уопште, остављено веома уско поље.

Влад. К. Петровић

Васпитање у нашим народним школама'

с погледом на предратни и поратни морал

а

Морамо најпре говорити о данашњој нашој осн. школи, Она је одужила свој дуг своме времену. Увиђамо сви да с променама које се дешавају у 'свету, па и код нас, треба изњенити основе, суштину народ. школа. О циљевима нар. школа још се није дошло до потпуне сагласности. Неко би желео да

» Расправа читана на 11 скупштини Учит. Удружења — Поверевиштво Београд.