Učitelj

Женскиње у „Горском Вијенцу“ 471

Једна је идеална и сестра и јунакиња. Друга је личност представник онога света који је клонуои којим се непријатељ служи за своје циљеве. То је вештица и пророчица, баба која је помутила и завадила три племена — Озриниће, Цуце и Бјелице. Изведена пред главаре, баба притворно признаје да је вештица, и већ су сви готови да јој приме део истине, кад владика Данило, који чита „дубоке књиге“, рече да „нема тога ни у једну књигу Али му је и од тога важнија напомена да с том вештицом „може нешто друго бити“. Тако се стало на реално земљиште, и онда се брзо дошло до истине. Баба је испричала како јој је скадарски везир наредио да „помути“ Црногорце, те да се ови о свом злу забаве, па јој је онда рекао:

„Не смути ли, бабо, Црногорце, . „Кунем ти се турском вјером тврдом: „Имаш дома десет унучади |

| три сина, сва три ожењена, "Све ћу ти их затворит у кућу,

„Па у живи огањ изгорјети“ !

Даља је одлука главарска позната. Народ је хтеде засути камењем али је главари обране. Поступак је главара појаман. Није он само хуманошћу кренут — јер је баба, и ако толико грешна, ипак слабо биће; главарима не треба смрт њена, пошто је баба сад постала безопасна; три завађена племена у тренутку видеше ко тражи њихову мржњу и сад је измирење свршен чин. И не само то: новим прегнућем морају дихати они који до сад у заблуди бејаху. — e

Има још три арабеске за допуну слике о женскињу у

„Горском Вијенцу“.

Једно је јунак-жена, љуба Радунова. То је она о којој Вук Мандушић прича како у највећој погибли стоји на бранику. YU двеста потурица —

Потурице љута Арнаута

На крваву Радунову кулу.

Сам се Радун у кулу нагнао

И с њим жена његова Љубица; Жена млада, она соко сиви, Пуни пушке своме господару.

Турци, су кулу запалили, а Радун „види страшну yDy пред очима“, ма ипак „попијева танко, гласовито“. И Радун. уз верну љубу дочека да му Вук Мандушић с друштвом У помоћ стигне.