Učitelj

:470 | Учитељ

дивна главо! — мој свијете! — сунце брате! — рано љута! — моје очи извађене! — очни виде! — братска хвало! млада главо! — људска вило! — братска дико: — четовођо ! — братско крило! — оштра сабљо! — убојниче! — младо момче! — вјерна главо! — млади брате! — мудра главо! моја ружо! — сунце моје! — очи моје! — мој Батрићу !

Сестра, која је у његовој смрти све то изгубила, не може брата преживети. Стога је наступио онај моменат који се у народним песмама кратко бележи: препуче јој срце од жалости... Само сестра такога јунака пре издаха има још једну реч. Видећи све шта бива, она цикну:

Главари се скаменили, кам им у дом!

Главари заплакаше и изађоше покојницама у сусрет. Тада се сестра Батрићева загрли с дедом и у том истрже му нож иза паса те се уби. Стари Кнез паде мртав поред унуке...

Никакав — ни естетички ни психолошки — коментар није: потребан болу сестрину ни сцени, пуној трагичности.,. „Ема нешто хоћу свакојако“.

Не знам имена сестри Батрићевој. Али колико сам год пута пошао да јој имена тражим, толико сам пута изговорио име оне народне јунакиње у песми „Маргита девојка и Рајко. војвода“. Да, Маргита — онаква каква нам се јавила на освитку лепог дана у Сланкамену на обали моћнога Дунава.

Поникле у два краја српског народа, независно једна од друге, створене једна духом целог, поезијом богатог, народа а друга песничким осећајем најбољег сина његова — Маргита и сестра Батрићева остају као два прва зрака јутрењег сунца које нагласује дан после тешке ноћи. И Маргига кори војводу Рајка а када чу какво је право стање црне судбине српске, она се, тугом сломљена, убија.

Одмерено осећање лепоте, једно од најлепших обележаја Његошева певања тек у најзрелијем времену његова живота и рада, није допуштано да се сестра Батрићева дуго бави на сцени где јунаци већају. Она се јавила у моменту критичном за њихов даљи рад, обасјава новом зраком савест њихову па је нестаје. Треба уочити да се у „Горском Вијенцу“ о жевскињу и о чиновима женских лица казује, реферује, а да се свега две особе илично јављају. Го су две савршене практивности.