Učitelj

496 Учитељ

на средњим школажа требале су бити повишене школарине, смањен број ђачких стипендија, снижене државне номоћи; на учитељским школама требале су бити повишене обавезне таксе и дужности кандидата; свим учитељима требале су се снизити плате, а проширење техничких и оснивање нових, обавезних школа, одгодило се. Ови предлози наишли су на отпор код учитеља свих врста школа. Учитељи су нашли разумевања и код свих оних, који су желели и воледи школе, нарочито у круговима радничким. Нови раднички кандидати ушли су у изборни бој као заштитници школа, деказујући; да би сви ови нови предлози штедње, нанели највише штете рад- · ницима и њиховој деци. Били су одржани велики зборови против ових реформа у школама и од педагошкога друштва The Workers Educational Аззосјаноп. За одбрану школа, нарочито вианих основних, нредирала је и 8 лондонских бискупа отвореним писмом у дневним листовима; доказивало се у њима, ако је- већ потребна штедња, не сме се проводити на штету · младежи. Преко те читаве акције прешло се ипак тако, да су брисане многе ставке школскога буџета, од лепога очекиванога закона Езћег-ова из год. 1918, није било ништа, ради недостатака финасиских средстава. Мишљење, да се учитељима · снизе плате, нашло је одзива код неких општина и тако тамо дошло до учитељских штрајкова. Највећу пажњу побудио је 14-то дневни штрајк учитеља у 50оџ'ћатргопи и у '·atesћеади. У Лондону се и сад води спор око питања запослења старатељки деце, место досадањих учитељица у |. оделењу материнскога одсека основне школе за децу од 5—6 година. Следећа спорна тачка, био је захтев надлештава, да школски управници сами предају у свим школама, где није већи просечан број деце од 250. Обавезне више основне школе, које су биле основане год. 1921. у Лондону, биле су већ у јулу 1922. укинуте, а место њих основало се само 11 добровољних. чиших основних школа. — У високим енглеским школама новост је закључак лондонскога универзитета увађање академске дипломе за психологију. |

У Савезним североамериканским државама настало је. велико незадољство у трговачкима и индустриским круговима са школама, нарочито провинциским. Часописи пишу о недовољним резрлтатима школа и исговремено наводе разлоге,