Učitelj

134 Учитељ

Изнад свега треба да нас тиче омладина, у којој остаје наш даљи живот. Радећи за омладину радимо за живот иза смрти и што смо више радили за њу и тај живот биће дужи а живот и јесте управо онај живот, што га библија назива царством небеским.

Један отац имао је два сина и обојица су били ђаци. Свршила се школска година и они су донели кући своје сведоџбе, Млађи дочека оца на вратима фијукајући радостан и весео..

„Како си прошао сине2г — питао је отац.

„Прошао сам“... одговорио је. Добио је све довољно.

Старији се завукао у собу, сео за сто и под депресијом чекао оца.

„Шта је стобомр“ питао га је отац, мислећи да је пао.

„Имам два добра друго све одлично, па ми је жао, што и та два добра нису одлична“.

Такви треба да будемо као овај старији син у оца! Нека нам је све одлично. Не задовољавајмо се радом: тек да се одбије од реда. Површан рад одржава стање, које се не помиче напред, него натраг, а нама жури.

Деци треба дати душу и срце, дати им љубав. Није то ништа ако се детету оставе милиони и милијарде, а није му се дало потребно васпитање. М поред тих милиона и милијарда без васпитања оно може бити само један друштвени гној.

Случај младога Паскијевића потресао је свакога филантропа, али у колико год нас је потресао треба да нам послужи као мементо да такве случајеве у будућности искористимо.

Школа има да врши такву задаћу на изграђивању наше здраве будућности у свакоме погледу. Школа је једина, у коју су с поуздањем упрти погледи нашега друштва за спасавање зала и порока, који данас воде коло у друштву у опште, Она има да поправи оно, што не ваља и у томе је морају помоћи сви меродавни фактори у држави јер тако ће јој посао и рад бити стоструко олакшан.

Ми смо сви уверени, да се благодат школског рада већ прилично осећа ако се повуче паралела с оним временом, док се ратовало и када школе нису могле да врше потпуно своју функцију. Деца су била за време рата силно разуздана и сви који су имали прилике, да за време рата буду с децом, имали су страшнога искуства. Данас већ боље стојимо. Ипак не на-