Učitelj

210 Учитељ

наша школа да је има као помоћно средство за ђаке и наставнике. О рачуници за [| разред од г. Д-р Искруљева проговорићемо другом приликом. Дин, Ђ Дин.

Бе СРРАНИХ — А) Руских П. Блонскти, Трудоваја школа, II из. 1919. г.

Школа рада П. Блонског долази у врло ингересантне појаве савременог схватања школе рада уопште, Нарочито је интересантна због тога, што је Блонски, у овој својој књижици, хтео да да једно ново схватање и тумачење овога проблема у педагошкој науци, полазећи са одређеног комувистичко= бољшевичког социјално-политичког схватања садашње епохе, Полазећи с тог партиског гледишта Блонски је под појмом рада схватио само „индустријални рад“, „машински рад“, „рад у фабрикама и заводима“. - |

„Суштина радног васпитања је развиће yMelba HCKODBIM · ћавања оруђа и технике рада“. Како је данашња епоха, епоха машинске производње, то се све образовање Блонскове школе рада мора да сконцентрише око индустријалног рада. Индустријални рад прожима веома доследно цео школски систем П. Блонског. „Школа индустријално-радна у својим научним занимањима само припрема и искоришћава тај материјал, који деци даје фабрика и завод. Права школа је наиме фабрика и завод. Тамо се дете учи, у тој ризници технике и сопиологије. На часовима нарочитих научних занимања оно само предвиђа и резимира“. За сада, по Блонском, по нужности производни рад биће одвојен од научног рада омладине. Но и поред свега тога Блонски мисли и тврди да је „индустријални карактер. школе остварљив и у селима, јер ове школе у селима морају бити спроводници, а понекад и пибнери индустрије“. Да би било потпуности у образовању редом, „омладина мења облике рада“, а у томе има великих тешкоћа. 1

Индустријални рад је центар груписања научних занимања. Ту долази изучавање „сложених машина“, „парни“ машина“, „динамо машина“ и тиме се постиже „политехничко образовање“, које ствара „органску везу између науке и технике, апстрактних теоретичких формула и савршеног практичног делења“.