Učitelj

284 Учитељ

нађу начина, да ученик што боље прозре суштину акта спајања (сливања, срицања, зглашавања, шчитавања) гласова. Чак се и методи срицања не може одрећи тежња за сливањем гласова, само што је то сливање извођено на начин, како се оно врши код одраслих — извежбаних, не водећи рачуна, да читање одраслих и почетно шчитавање почетника није једно исто. Строго узев, дакле све методе иду на то, да нађу начина, да се постигне сливање гласова у почетном читању (јер и читање одраслих није ништа друго до сливање гласова), само се оне разликују у начину извођења тога сливања. То је најважније питање у целокупној настави почетног читања и писања. У томе погледу, т.ј. у извођењу самог акта шчитавања, постоји подвојеност у мишљењу и поступању и ми ћемо се на овоме питању нарочито задржати. | |.

У нас у извођењу самог акта шчитавања постоје две методе. Један би се могла назвати: метода шчитавиња по гласовним трупама (словима), а друга: метода шчитавања целих речи по гласовима. Прву методу препоручује већина наших методичара и наставника (Јов. Ђ. Јовановић, Окановић, Вемић, Вујанац и др.). По тој методи другојачије се поступа при шчитавању затворених слогова. По њој реч ос шчитава се на тај начин, што се позове ученик, да гласно изговара глас 0, отежући га дотле док наставник не помакне прутић, којим га је показивао, на завршно словс с, у ком ће тренутку ученик изговорити глас с и одмах на ступање прутића престати да говори. — Овакав начин препоручују за шчитавање затвореног двогласног слога.

Ш]читавање речи со изводе овако: Наставник скрене пажњу ученицима да гледају више у о, а за изговор гласа с само да припреме уста и да у једном тренутку, не одвајајући < од 0, изговоре со, због чега ће и прутић брзо у виду кратког полукруга наниже помаћи од с на 'о.— Ово би био начин за шчитавање двогласног отвореног слога. |

Нама изгледа, да их на овакав поступак при шчитавању наводи једне габлуда, на име: да се глас не може задржати при изговору многих сугласника. За Вујанца је чак непојамно, да се сугласник може отезати без онога „из потаје јера.“ Истина је да се сугласници при тренутном изговору појављују у својим правим квалитетима (као што се и у говору чују),