Učitelj

326 Учитељ

ianju ne znači premeštanje cilja pedagožkog problema. Staviti vaspitne principe pod kontrolu iskustva potrebno je i to niko ne poriče, ali to treba činili na način, da se norma verifikuje eksperimentom i da iz njega izvire. Stoga metodika ne služi učenicima več učenici n;joi.

Pobrojiti sva svhatanja pedagoda ovog novog pravca bilo bi i suviše dugo, ali ćemo mi ipak istaćijoš neke metode. Tako postoji metod /fizio-antropološkog merenia, koji slavila sebi za zadatak đa odredi indirektno umne sposobnosti dečie od njegove fizičke konstitucije, Ovaj su metod naročito zastupali Binet i Simon, Zatim postoji i metode reakcije, koji se sastoji u sledovanju iednom cdređenom nadražaju jednim datim pokretom pa i metod ponavl.anja (reprodukcije), koga je počeo prvi upotrebljavati Galton ј05 1879 god. u svojim istraživanjima pa Wunt u svome laboratorijumu u Lajpcigu i najzad mu dao najveću vrednost Zijen svojim radom „Asocijacije ideja kod dece“. Ovaj metod mnogi nazivaju mežod asocijacije i on se sastoji u tome, što se detetu trenutno pokaže jedna reč i od njega se zahteva da {u reč što je moguće pre ponovi sa nekom drugom rečju. Postoji i metod dokazivanja (Aussagemethode) u dvostrukom obliku: u sponmfanom, kada se pokazuje deci jedna slika ili ma kakav predmet, pa se traži da. oni opišu svoje impresije; i u re/ofiynom, kada se ispituju o samom argumentu. Prve eksperimente ovim metodom nišu izvršili ni psi holozi, ni pedagozi već pravnici. Prolesor Hans Gros u svojoj kriminalnoj psihologiji prvi je ukazao па važnost sistematskog ispitivanja dece ovim metodom, pa su ga posle proširili Binet u Stern”. Postoji još i metod e/spresi/je, koji služi za merenje sentimenata; metod račuma, koga je uveo Krepelin; metod kombinacija za merenje najviših umnih aktivnosti, koga je uveo Ebinghaus i najzad tako zvani fesfs metfod, koji istražuje zakliučke o različitim sposobnostima i stanjima dečjim. Tako su merene senzibilnosti učeničke i njihova nežnost percepcije, njihova osetljivost na iluzije težine, memorija i njene specijalne operacije, motorna rapidnost, umni i mišični umor, etički i estetički sentimenti, moć pažnje, imaginacije, volje i. t, d.

Potrebno je na kraju reći i nekoliko reči o samoj ličnosti onnga, kojii vrši eksperimenat. Mnogi pedagozi misle da реда-

i, A. Namias:, Concetto e metodo delia peđagogia sperimentale,“ str. 67.. :. A. Namias: „Concetto e metodo....“ str, 68.