Učitelj

Eksperimentalni metod u pedagogici 324

goški eksperimenat freba proširiti pa zahtevaju u tom pogledu i rad učiteljev, a drugi opet shvataiu, da se eksperimenat ima vršiti u laboratorijumima i pod kontrolom naučnika. Prvo gledište zastupa između ostalih i Lay i on veruje, da i učitelji mogu vršiti eksperimente pa definise eksperimentalnu didaktiku kao „obuku mnogo kontrolisanu u svima merama i efektima“!. on misli da nastavnik, koji nema poverenja u didaktički eksperimenat ne treba da veruje ni svojoj sopstvenvi praksi. Istraživač, koihoće da bude dostojan ovoga. imena, mora dobro da zna veštinu prikupljania fakata jer to je naučni materijal i da ga ume staviti u rad prema principima, koji regulišu induklivno razmišljanje. A da se stekne, potreban je duh intuicije, dubina shvatanja, umešnost, Sigurnost generalizacije, oštroumnost razlikovanja glavnog od sporedmog, moć: poređenja prikupljenih fenomena a naročito kompleks kvaliteta, koje imaju malo njih pa i među samim kultorima nauke. Ovo je shvatanje onih drugih pedagoga, koji se pitaju: da li je moguće da sve gornje ima jedan učiteli? .

James u tom pogledu piše: „Izbegavajte da smatrate kao jednu dužnost vaspitačevu psihološka posmatranja činjena metodici. Ja verujem da izvesni entuziasti pripisavaće mi težak teret... Jer ima nastavnika, koji smatraju za zadovoljsto da ispunjavju formular, da beleže svoja opažanja, da popunjavaju statistike i da računaju na procente. Studirajući dete oni će zaista obogatiti svoj duh...” Ali veliki broj treba da bude uveren, da njihov rad ne koristi mnogo pĐsihologiji“. A na drugom mestu veli: „Ja ne mogu da se složim sa prof, Minsterbergom koji shvata, da vaspitačeva Sposobnost prema detetu mora biti konkretna i živa jer je ona suprotna apstraktnoj sposobnosti psihologa. | ako mnoge takve spo- . sobnosti mogu postojati kad više njih ipak u većem delu one 51 пезјоште.“ >.

Mi stojimo na gledištu da i učitelji mogu da vrše eksperi- . mente i ako je glavni rad u labaratorijumima i od strane naučnika. Glavno je da eksperimenat treba primeniti i u pedagogici jer je jedna od glavnih zadaća eksperimentalne pedagogike, da. obnovi pomoću jedne analize pojedinih psihičkih aktivnosti unutrašnjost

'dečje duše. Istina u svemu tome postoje velike razlike i prvi,

koji je potražio eksperimentalnim putem individualne razlike

1. Zeilschrift fiir experimentelle Padagogik 1, str. 25: 2, Јатез: „Сапзелпе редасог де“ 51. 7–8 čitat na italijanskom.