Učitelj

338 | Учитељ

Ученичку књижницу ваља одијелити од учитељске и у инвентару и у орману. Књижничар ће и за њу начинити посебни, али много једноставније подијељен стварни именик. Осим осталог требало би у глави за сваку књигу навести за који је разред подесна, и додати по коју натукницу из садржине или по које питање згодно за писмене радње, да нам и то послужи кад затреба. Свакако је потребно, да књижничар познаје садржај сваке књиге у ученичкој књижници.

Кад ученици повраћају прочитане књиге, ваља их у главном пропитати о садржини и увјерити се, јесу ли књиге повратили у реду. И поред веће пажње мораће се књиге временом похабати, али зато неће нико одустати од давања књига на читање, јер која корист од најљепше књижнице, ако у њој леже књиге и нико их не чита. Наравно ако неко знатније оштети књигу, да мора накнадити штету. Ако се за позајмљене књиге узима незнатан износ у име оштете, сиромашној дјеци не ваља зато закратити читање.

Повез књига у ученичкој књижници ваља да је једноставан и чврст.

Књиге се повраћају након одређена времена, обично сваке друге суботе, а сваки пут може један ученик добити само једну књигу на читање.

Дјечја лектира. Аду Раввитак дјечје лектире.

Стари вијек је нема, и ако су Плато и Аристотел увиђали ту потребу, а Квинтилијан, Сенека и Харац упозоравали на утјецај пјесника у поукама иладежи.

У средњем се вијеку у манастирским се школама читао Хомер, Плауто, Теренц и Виргил. Под крај тога вијека има неких покушаја за писање омладинске лектире, боље речено дектире за одрасли народ. Такав бијаше око 1435. год. Данкрацхајмов календар са стиховима, затим приче грчке и индијске., витешка поезија и т. д.

У доба реформације долази Лутерова библија и катехизис, затим Езопове басне, латинске драме и бајке за школске представе, читанка, Неандеров „Огб15 terrae suncci neta expliсанз“ приче, описи знаменитих градова, живописи славних људи, мудри разговори, правила 35 младиће, класици и Ta. RM.

.