Učitelj

346 Учитељ

1. Шта је васпитање и циљ његов2

Канш: „Васпитање је развијање све савршености у ч0века коју допушта природа његова.“ —

Г-ђа Некер де Сосир: „Васпитати дете значи оспособити га да може што боље одговорити своме позиву“. —

Стуарт Миљ: „Васпитање обухвата све оно што чинимо ми сами за себе и што чини за нас други у намери да нас приближе савршенству природе наше“. —

Херберш Спенсер: „Васпитање је припрема за целокупни живот“. — -

С. М. Максимовић: „Васпитање је утицај одраслих на непунолетну младеж у циљу да се ова учини способнијом за њен земаљски и небески позив“. —

В. Дилтај: „Под васпитањем разумемо рад с планом, којим одрасли образују духовни живот одрашћујућих“. —

Нимајер: „Васпитање је вештина и наука о томе како ћемо помоћу образовања, утакмице и лепих примера, упутити и оспособити омладину да може пПостићи свој тројаки циљ, који човеку одређује његово религијско, друштвено и национално назначење“. —

Мајор Штајн: „Васпитање је хармонијско развијање свих способности човекових: то је метод основан на природи човекова духа, да му се развију све способности душевне, да се пробуде и нахране све моћи животне, избегавајући једнострану негу, и имајући нарозито на уму она осећања која. чине праву снагу и вредност човекову“. —

Денцел: „Васпитање је по плану удешено утицање на неразвијен али за развитак способан унутрашњи живот“. —

Жил Симон: Васпитање је радња, којом дух образује дух и срце облагорођава срце“. —

Марпон: „Васпитање је скуп намерних радња, којима човек покушава да уздигне човека до савршенства“. —

Др. В. Бактћ: Васпитање је правилно развијање и усавршавање органских сила и духовних способности у млада. човека и млада нараштаја, а то бива свесним утшицањем зрелих људи и старијега нараштаја на рад и живот васпитаника, .

Љуб. М. Протић: „Васпитање је свестан хотимичан или вамеран утицај одраслих на недорасле, људи на децу, у намери да се деца духовно развију у извесном, одређеном правцу иде се у том развитку постигне циљ, који је претходно постављен“. —