Učitelj

362 „Учитељи

говор усавршавати, ако: пустимо дете да и даље. говори као што је пре школе говорило код кућео И на такве приговоре и питања има само један одговор. Школа је заиста различна од живота, али ако хоћемо да она спрема ученике за живот, не сме се много удаљавати од живота. Ученички говор нећемо усавршавати ако ученика нагонимо на од нас намештеви, на туђ говор, на говор какав се нигде у животу, па ни у књизи не употребљава, већ ако му дамо прилике и слободе да што више говори истински, природно, од свог срца, из своје душе. Наш пример, утицај кљиге, а, разуме се, и најпотребније дидактичке мере чиниће да тај говор буде све савршенији, све чистији од граматичких и стилистичких по грешака, Само у овом смислу вршена вежбања у говорењу могу потпомоћи допније предузета вежбања у писменом исказивању мисли. ; ; Усмена вежбања почињу чим дете ступи у школу. Нагон за саопштавањем доноси дете већ са собом, и школа има с једне стране да се чува да тај нагон новим редом ствари не угуши, с друге да гледа како ће ту дечју вољу за причањем употребити на развијање њихове моћи изражавања. Нарочито је потребно пазити на то у првим часовима и данима школског живота. Дете долази у сасвим нову средину. Место опаин мајке, има пред собом непознатог туђина, учитеља или учитељицу; место браће и сестара, непознате туђине, другове; место безбрижног, слободног живота у родитељској кући, строги школски ред. Све то чини да је дете у почетку и сувише неповерљиво. Зато првих часова и дана школског живота дидактика има да уступи првенство ходегетици. Ту је сав посао придобити дете за себе, ослободити га неоснованога страха од школе, откравити срце његово, пробудити његове симпа-_ тије. Кад је то постигнуто, језик се детињи сам од себе дреши, и оно ће нам, кад год му то затражимо, причати све што има на души. И да би се поверење дечје и даље задржало, не сме се дете, нарочито у прво време, без велике потребе ограничавати у начину исказивања мисли. Тако се у почетку трпи и потпуно домаћи говор, па ма био и са погрешкама у језику. На овоме се, наравно, неће вечито остати. Поступно, : али врло поступно, дете ћемо ослобођивати од погрешака у говору и ириводити га све ближе књижевном језику. Али ди- |