Učitelj

514 | Учитељ

шевљавала плавим или зеленим кочијашима у циркусу. Не може се одрицати, да у естетичким укусима маса, постоје извесни периоди назатка, као и напретка. Рђав је знак за интелигенцију једног народа, која се више диви боксовању него поезији и скулатури

·.. Али овде морам да ућутим: пребаци ће ми се да нисам модеран!

Ако ми се пребацује да не обраћам довољно пажње на елиту, а да сувише прецењујем распростирање науке и уметности у масе, ја ћу одговорити са Ренаном: „Треба уздизати народ, иначе пашћемо у варварство и животиња се тада може бацити на елиту“.

Il]

За интелектуални прогрес, тесно је везан материјални прогрес, то јест, потчињавање материја нашим вољама, нашим укусима, нашим потребама. У колико је човек мање роб ства рима, у толико је цивилизованији.

Пре свега да почнемо са савлађивањем простора.

Врло оправдано је примећено, да су људи, подстицани веком необјашњивом жељом за човечанску солидарност, увек покушавали да у мање растојања која их растављају, тиме, што су скраћивали време, које им је било потребно за прелажење истог растојања. То је био предмет великог напора и великог делања свију индустрија. Некад је за пут, од Париза до Марсеља требало десет дана. За исти пут данас треба дванаест часова железницом или четири часа аеропланом. Ово скраћивање времена у прелажењу растојања, може се представити и овако: да је цивилизација кренула унапред од 1 на 20 пута, затим од 20 на 60 пута.

Употребом парне снаге и увођењем железница, измењен је изглед свету. Сећам се да ми је давно, још у мојој младости, рекао ово велики историчар Виктор Дири: „Кад бих ја имао да пишем једну општу историју, ја бих је поделио. на два дела: на свет пре железница и на свет после железница“.

За интезивност размена, железница има једну веома важну улогу, скоро важну као и штампарија.

Свет после Гутенберга постао је сасвим друкчији од света пре Гутенберга.