Učitelj

528 Учитељ

Али по каткад се везује уједно и више представа, стања и радња које су саме по себи већ очигледне, тако, да се овде представна слика раставља у своје саставне делове. Реч. | „донети“ изражава Того Црнац са: „узети ићи дати“. Кад | неко дакле штогод хоће да донесе, мора он то прво узети, затим отићи коме а онда му га дати. Тако се дешава да особито реч „ићи“ долази врло често чак и тамо, где ми не осећамо никакве потребе, да ову радњу нарочито изразимо. Тако би реченици: „љутит учитељ туче дете“ Того-Црнац врло вероватно изразио на овај начин: „човек — школа љутит — ићи — тући — дете“. Ова је сукцесија очигледном мишљењу непосредно дата и тако налази она свога изражаја у језику. Гражи ли пак какав појам, да би се он очигледно преставио, већи број представа, могу на овај начин доћи везивања, еквивалентна читавим реченицама. Тако Того-Црнац . изражава појам „запад“ речима: „сунце — сести — место“, 4 т. |. место на коме сувце седа. Он дакле сунце замишља као живо биће, које по завршетку свога пута седа Ови примери могу бити довољни да покажу, како је овакав један језик и прост и сложен у исто време. Он је прост, јер не зна за многобројне граматичке разлике; он је комликован, јер, почивајући свуда на чулно очигледним представама, разглаба наше појмове у многе делове. И ово не важи само за апстрактне појмове, за који уопште узев ови језици и не знају, већ управо и за саме искуствене појмове. Сетимо се само глагола „донети“, који разглаба у три глагола, или појма 4 „запад“, за чије је означење потребно не само сунце и место, на коме оно треба бити замишљено, већ и сам акт његовог седања. Све пак ове црте, као што смо видели, указују на потпуну сагласност примитивног гласовног и мимичког говора. _ Ствар ништа друкчије не стоји ни са синтаксом обадвају ових језика. Ни код суданског ни код мимичког говора није она никако неправилна или случајна, већ уопште узев строжија од синтаксе наших језика, којима флексија омогућава, да, „према потреби наглашавања извесних појмова, ред речи у реченици до извесног степена промене. Код примитивних језика је овај рад много једнообразнији, јер се управља по оном истом закону, по коме се управља и мимички говор, т. |. по закону очигледности. Отуда овде предмет предходи