Učitelj

Почеци језика и мишљења код примитивног човека 529

својству, именица придеву. Различито се понаша донекле само глагол према предмету. Тако у језику Еве иде по правилу глагол напред, али предмет може такође предходити, док с погледом на подмет глагом мора доћи увек иза овога. Најјаче се овај карактер очигледности примитивног говора појављује, ако покушамо до извесне сложене мисли каквог примитивног језика преведемо прво према њиховом општем смислу, а затим реч по реч. Узећемо један пример из бушманског језика. Мисао би од прилике гласила: „Бушмана је бели човек испрва примио пријатељски. да му чува овце; затим га је злостављао; овај је побегао а бели човек је затим себи узео другога, који је исто тако прошао“. Бушмански језик изражава ову мисао овако: „Бушман — тамо — ићи — ту — трчати — белом, бели — дати — дуван, Бушман — ићи — пушити, ићи пунити — дуван — кеса, бели — дати — месо — Бушман, Бушман — ићи — јести — месо, устати — ићи — кућа, ићи — весео, ићи — сести, напасати — овце — белога, бели — ићи — тући — Бушман, Бушман — јаукати — јако бол, Бушман — ићи — бежати — белога, бели — трчи за — Бушман, Бушман — ту — други, овај — напасати овце, Бушман — сав — побећи“. У овом јадиковању природног човека на свога угњетача све је. конкретно очигледно. Не вели се: Бушмана је бели човек испрва примио пријатељски, "већ: бели му даје дуван, он пуни своју дуванкесу и пуши, бели му даје месо, он једе и весео јеит.дД. Не вели се: бели човек злоставља Бушмана, већ: он га туче, Бушман јауче од болова и н. д. Што ми изражавамо готово самим апстрактним појмовима, рашчлањено је овде скоро у саме појединачне очигледне слике. Свуда се мисао везује за поједине предмете и како у примитивном језику нема никаквог спецафично вербалног израза, то се оно, што је у овом мишљењу пролазно, радња, надовезује на слике предмета. Отуда се и цело ово мишљење може назвати предмешним мишљењем. Примитивни човек има пред очима слику и поједине делове слике, и онако, како ову посматра, како је изражава и у језику. Отуда управо „не зна он за какве разлике граматичких категорија или за апстрактне појмове. Ређање мисли врши се овде увек само чистом асоцијацијом представа, онако како се ове опажањем и осећањем на оно, што је преживљено, буде. У горњем Буш“