Učitelj

Почеци језика и мишљења код примитивног човека 531

врсте, али ближе својство, каквоћа овог садржаја, у самим формама језика још није дата, већ смо за одређење овог садржаја овде свуда упућени на специфична својства самих представа као и на својства есећања и афеката, који ове представе прате.

Тако се сада овде појављује даље питање: у чему се састоји овај садржај примитивног мишљења» Он се може разви– јати у две области: Прва област обухвата хрпу представа, које у свако-дневном животу придолазе свести из непосредног опажања: представе, као: ићи, стајати, лежати, мировати и 1. Д, дрво, животиња, човек, жена, дете; облици појединих животиња и дрвета, да, ти, вии много других: то су објекти свакодневног опажања, који су нашли присупа већ и у примитивно мишљење. Уз то постоји још и један други садржај, једна област представа, која није продукт непосредног опажања, већ се, укратко. речено, ствара из афеката, из изразних покрета, који се пројицирају у спољни свет. Ова друга важна и особито карактерастична област садржи дакле све оно. што није приступачно непосредном опажању, већ га превазилази, то је дакле управо надчулна област, ма да је иначе она још увек чврсто везана за чулне представе. Ово мишљење, где се мисаони свет преноси из сопствених душевних покрета у појаве, које су од овога независне називамо митолошким мишљењем. Пошто са стварима и процесима, у опажању датим, оридају нове слике, које се не могу опазити, приџадају оне једном невидљивом свету, који стоји иза видљивога света. Ове пак налазе у исто: време још врло рано свога изражаја и у уметности примитивног човека.

УЖив. Цветковић. — Крушевац. О вољи“) · |. · У свести се поред живота представа и осећања, која као стања угодности или неугодности прате представе, истичу још.

%) Овај одељак о „Вољи“ чини шесту главу мог крашког прегледа психологије и логике, који сам популарно обрадио по страним M нашим психолошким писцима. — Примедба писца. —