Učitelj

932 _ Учитељ

и вољни моменти или краће воља. Код воље је главно њено деловање на спољни свет. Ту у супротности према представама и осећањима наша свест утиче на спољни свет или, што је за свест свеједно, утиче на наш организам.

Воља је свест о томе, да смо кадри кретати своје тело и изводити радње а тако исто и управљати током својих представа. А то све не би било могућно, да воља није везана за представе и осећања. Гдегод је вољне појаве, ту мора бити и предмета, за којим она тежи, а тако исто и осећања угод: ности или неугодности, која подстичу вољу. Са сваким осећањем везан је вољни момент за одржавањем тог осећања, ако је оно угодно односно позитивног карактера, или за отклањањем тог осећања, ако је оно неугодно односно негативног карактера.

На тај начин се показује, да су воља, осећање и представе само три различите стране једног истог јединства свести. Према томе не може бити слепе воље, то јест не може бити воље, која не би била ни на шта управљена.

Најнижи ступањ вољног живота, управо зачетак вољног живота, показује се у нагонима, који су урођени свима људима и управљени на отклањање неугодних осећања и на постигнуће угодних осећања. Нагон је, према томе, тамна тежња организма за задовољењем најнужнијих човекових потреба. То је вечита чежња човекове свести да задовољи животна осећања, а отклони сва она осећања, која су штетна за живот. При нагонској тежњи не лебди никаква одређена представа. Нагонске радње су, према томе, несвесне. Дете нагонски тежи за мајчиним грудима, да би задовољило осећај глади, изводећи притом покрете уста, — покрете, који се тек доцније, након искуства, свесно управљају на одређене циљеве.

- · Нагони врше. несвесно радње, које су нужне за одржање организма. Ето због чега су нагони за самоодржањем и исхраном, полни нагон, нагон за покретом и игром од битног знач ја за телесни и душевни живот човеков. То су чулни или нижи нагони, Но поред њих имамо још духовне или више _ нагоне, које одговарају вишем ступњу развитка човечанства и пробуђеном смислу за заједницу. Гакви виши или духовни нагони јесу: нагон за сазнањем, који на духовној области врши и представља у главном оно што и нагон за самоодржањем