Učitelj

538 Учитељ

његове воље, А то је: он ће у оном дргом случају морати да легне, а у оном првом случају да дигне само ону руку која му није малаксала. Ако неко, на пример каже: „Могу сада писати, али то нећу већ хоћу да шетам“, онда је његова претпоставка, да се могао тренутно одлучити за то да пише, а не да шета, — скроз и скроз нетачна. Дабогме да се он могсо · одлучити да пише, да се већ није одлучио из многих разлога да шета. Али се он већ, дакле, одлучио да шета, те се због тога не може одлучити на што друго, рецимо да пише.

VI,

Од свих живих бића човек је једино у стању, да размишљањем испита разлоге, по којима има да изводи све своје поступке и радње. Између различитих мотива (побуда) бира се један, и ма да се то бирање креће по кругу нужности, нужних могућности, ипак та слобода избора мотива намеће човеку дужност да се мотиве цени по њиховој моралној страни и вредности. На тај начин формира се код људи морална свест. Она даје суд о слагању личних човекових схватања и радњи са захтевима целе заједнице, што ће рећи са захтевима моралног закона. А слагање наше властите воље са моралним законом знак је наше моралне слободе. У факту моралне слободе или, што је исто, унутрашње слободе. манифестује се хармонија воље са моралним убеђењима. Ту се ослобођава воља свих морално негативних (штетних) нагонских сила, пожуда, склоности, страсти и афеката. Ty се воља прекаљује и хоће само оно што се слаже са моралним принципима. Узмимо два примера. Жан Жак Русо, велики и самоникли и моралист и васпитач човечанства, у својим „исповестима“ пише, да је једном приликом као дечак украо неку ствар, а други пример говори о неком сиромашном стражару, који одбија велики мито да помогне побећи неком богатом злочинцу, и ако се налази у љутој невољи. У првом примеру Жан Жак Русо краде и сумњичи за то једно невино створење, и ако врло добро зна и осећа да се то не слаже са моралним принципима, А шта то значи. То значи, да је тада његова воља капитулирала, да ту није било воље у смислу моралне воље и сло= боде, док је у оном другот примеру воља сиромашног стражара