Učitelj
544 6 Учитељ
Пестолоције: „Који учитељ ради на свом личном усавршавању, ради и на усавршавању своје школе“.
П. Јуркевић: „Најсветија дужност учитеља је да се непрестано брине за самоусавршавањем, јер ко се не креће напред, тај се спотиче назад и образовање, које се не 06вавља непрекидним самообразовањем, губи своје најлепше особине, силе и живости. Овде долази и обавеза савесно при: премати лекције за предавање, јер је ово једини начин самообразовања, и осим тога лекција, која се поново не спреми, носиће у себи трагове старе а не свеже разумне мисли“.
Хердер: „Сваком је учитељу потребно да се снабде сопственом методом, која се задобива потпуним учешћем расуЂивања, иначе не вреди“.
Курман: „Који се учитељ ограничио у свом знању и духовном развићу, ограничио се у своме раду, Т. ј. сав доцнији његов рад неће бити нова творевина, већ само механички производ његовог пређашњег рада, чији ће резултат баш због тога све више и више губити своју оригиналност. Најбољи је онај учитељ, који продужује своје самообравовање не само помоћу предавања оног предмета, којег је он одабрао, већ и за само то предавање. И на против никада учитељ неће бити добар учитељ, ако неће даље да се учи. Често бивају и такви учитељи, који су спремни, исправни и савесни у вршењу дужности, а никала не-отступају од прописаних правила рада, и који умеју с одређеном тачношћу да саопште својим ученицима одређену количину знања, Али овакви учитељи постају убрзо они сухи, мртви педанти, који, пошто и сами не налазе "никаквог уживања у свом раду, још мање могу улити питомцима љубав ка предмету, којег предају“.
Бржоска: „Најпажљивије изучавање дидактике и непрекидно слушање најбољих лекција, лично размишљање о предмету и марљиво нзучавање сваковрсних педагошких дела све само опет је недовољно за образовање правог педагога Доста је сравнити васпитање са каквом другом вештином, па да се у том уверимо. Најопширније теоријске студије вајарства и живописа никада неће учинити да постане од тога мајстор онај, који није имао у рукама материјала, ни инструмената, А педагогика је најтежа вештина. Упоредимо је са другим практичним знањем, Да ли је ко постао добар лекар самим
x
ва а а
3 ј