Učitelj

562 Учитељ

једну реч. Само значење се тих првих речи не поклапа са значењем речи одраслих. Од прилике после једне и по године дете почиње да склапа реченице.

Како постаје дечији говорг О томе постоје две теорије. По првој теорији дечији говор је творевина самог детета, т. |. да га само дете спонтано из себе даје. Други мисле да је дечији говор једино подражавање онога што старији говоре. Не може се рећи да је дечији говор једино и чисто подражавање речи одраслих. За гласове још мање важи. Али као што смо мало пре видели дете неби мсгло да говори када неби могло да подражава. Дакле дечији говор лежи на средини између теорије спонтануитета и теорије подражавања. Осим тога утвр- | Ђено је да дете лакше научи примитиван говор, пошто се он већином састоји из крат«их и простих речи.

Друга фаза у дечијем говору је кад дете почиње да изговара читаве реченице. Дете много и много раније почиње да разумева реченицу но што је у стању да је изговори. Тек крајем друге године почињу се реченице ширити, постају T. 38. разгранате реченице, т. ј. поред подмета и прирока јављају се и додаци. Обично су те реченице позитивне.

Психолози су тврдили да се дечији говор креће овим редом. У првом моменту јавља се стадијум акција, у трећем стадијум простора и релације, у четвртом стадијум квалитета и петом моменту кричички стадијум т |. дете почиње да ставља замерке. Од врста речи код деце у почетку највећу улогу изиграју именице и то 1002/,. Затим се јављају глаголи, и у колику њихов број расте у толико број именица опада, а тек доцније долазе остале врсте речи. Тако је н. пр. утврђено да дете од 6 год. употребљава 55 од сто именица, 31 од сто глагола а само 14 од сто осталих речи

НЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) РЕФЕРАТИ О ДОМАЋИМ КЊИГАМА И ЛИСТОВИМА.

Д-р. Т. Х. Ришер, Педагошки одломци о васпитању. Златна књига за родитеље и васпштаче. Са шведског пресео Јов. П. Милојевић, учишељ. Издање Рајковића пи Ћуковића Београд. 1923. стр. 135.